Први овосезонски дерби Звезде и Партизана - меч који значи много, а не одлучује ни о чему

Сваке године кошаркашки вечити дерби носи са собом узбуђења и неизвесност, без обзира на квалитет тимова и тренерска имена, али први овосезонски дуел Црвене звезде и Партизана биће под посебном лупом, не само српске јавности.

Звезда доминира регионом последњих седам година, само је Будућност једном успела да отме трофеј са Малог Калемегдана, док Партизан, од одласка Душка Вујошевића са места тренера, тражи свој пут ка врху и титули која измиче од 2013. године.

После неколико година, чини се да екипе вечитих ривала имају све што је потребно да утакмица буде прави кошаркашки спектакл - врхунске тренере, изузетно јаке ростере и жељу да покажу да су најбољи у региону.

Дуел два кошаркашка генија

Црно-бели су пред почетак сезоне направили праву пометњу на европском кошаркашком небу, ангажујући најтрофејнијег тренера на континенту - Жељка Обрадовића, док је екипа појачана бројним домаћим и страним асовима.

С друге стране, црвено-бели имају континуитет. Екипу предводи Дејан Радоњић, који је постао најтрофејнији стручњак у историји Црвене звезде, а у последњој деценији сакупио је више него солидно искуство водећи црвено-беле, али и Бајерн у Евролиги.

На Жоцовој страни је непроцењиво искуство и урођена способност да се екипа мотивише да пружи више од максимума, док Радоњића краси препознатљив агресиван систем кошарке, у којем сваки шраф одрађује свој део посла, нарочито када се ради о игри у одбрани.

Жељко Обрадовић је сигурно главна покретачка снага Партизана. Тренер који је чак девет пута био клупски шампион Европе зна како да припреми овакве утакмице, како да мотивише играче да дају оних чувених "110 одсто својих могућности", без обзира на име и реноме противника, па се чини да ту лежи главна предност црно-белих. 

Нови Партизан и стара Звезда

Партизан је комплетно променио састав у односу на прошлу сезону, која је била једна од најнеуспешнијих у клупској историји. Обрадовић је задржао само три играча из прошлогодишње екипе - капитена Загорца, Дангубића и Трифуновића, док су доведена бројна појачања.

Кевин Пантер и Зек Ледеј искусни су евролигашки играчи, а обојица су прошле сезоне играли фајнал-фор елитног такмичења. Црно-бели су међу своје редове довели и српске репрезентативце Алексу Аврамовића и Алана Смаилагића, док искуство треба да донесу Родионс Куруцс и Далас Мур.

Партизан је мислио и на будућност, па су црно-бели дрес задужили Јам Мадар, Балша Копривица и Грегор Глас, који би уз Смаилагића и Трифуновића могли да буду носиоци игре црно-белих у сезонама које долазе.

Појачала се и Звезда и то значајно - у клуб су се вратили Никола Калинић, Лука Митровић, Мајк Цирбес и Нејт Волтерс, пре пар дана уговор је потписао Стефан Марковић, док су екипу комплетирали Никола Ивановић, Остин Холинс и Ерон Вајт, који због повреде још није одиграо званичан меч.

Ипак, можда и највеће појачање за црвено-беле је останак тренера Радоњића, али и окоснице тима која је на окупу ко зна коју годину заредом - Лазић, Добрић, Давидовац, Симоновић, Кузмић...

Обе екипе имају веома дугачак ростер, по два играча на свакој позицији, што је компонента која даје на додатном квалитету, али у овом тренутку чини се да ниједна од екипа ту нема неку посебну предност. Мада, уиграност црвено-белих могла би да одигра одређену улогу.

Одбрана као смисао живота

Одбрана може бити одлучујући фактор у неизвесним дуелима, какав би требало да буде први овосезонски дерби. Црвено-бели, статистички гледано, имају најтврђу одбрану у Евролиги, где примају просечно нешто више од 67 поена по утакмици.

Партизан има још бољи просек, али у Еврокупу и АБА лиги - црно-бели примају 65 поена по утакмици, али мора се истаћи да су и ривали били мање квалитетни од досадашњих противника Звезде.

Управо је агресивна одбрана главна одлика Радоњићеве Звезде, у којој предњаче Бранко Лазић, Огњен Добрић и Никола Калинић, док рекет често "закључају" Огњен Кузмић и Лука Митровић.

Црно-бели се уздају у брзе руке Алексе Аврамовића и Јама Мадара, млади Балша Копривица све је значајнији фактор под својим обручем, док специјалне задатке имају Раде Загорац и Немања Дангубић.

Узевши у обзир одигране утакмице у досадашњем делу сезоне, нарочито противнике два тима, стиче се утисак да је у овом сегменту Звезда у малој предности.

Калинић и Ледеј вуку напад

У досадашњем делу сезоне, уочљиво је да две екипе немају доминантне стрелце, већ се ослањају на тимску игру, где велики број играча даје готово изједначен допринос, бар када је број постигнутих поена у питању.

Никола Калинић је најбољи поентер у црвено-белом тиму са 11.6 поена у просеку, док су одмах иза Кузмић, Ивановић, Митровић и Волтерс. С друге стране, црно-беле предводи Ледеј са 13.6 поена просечно, док су остали једноцифрени - Пантер, Смаилагић и Куруц.

Ипак, треба узети у обзир да је почетак сезоне и да многи играчи у обе екипе, нарочито у Партизану, још нису достигли свој врхунац и њихове улоге у тиму нису прецизно дефинисане, а тек следе најзначајније утакмице од којих ће зависити коначни домети појединаца.

Партизан је нешто прецизнији у шуту и за два и за три поена, док су црвено-бели сигурнији са линије за слободна бацања, па иако је Звезда значајно подигла ниво шута у последњих неколико мечева, чини се да је напад на страни црно-белих.

Меч који значи много, а не одлучује ни о чему

Дуел Црвене звезде и Партизана који се игра у недељу биће добар показатељ двојици тренера где су односу на вечитог ривала у овом делу сезоне, али далеко од тога да ће одлучивати о судбини два тима, у било ком смислу.

Црно-бели још нису доживели пораз у региону (само један изгубљени меч од почетка сезоне у Еврокупу) и победа над вечитим ривалом оставила би их на убедљивом првом месту на табели, али и послала јасну поруку да са екипом Жељка Обрадовића нема шале.

Уколико тријумфује Звезда, биће то сигнал црно-белима да нису "недодирљиви", али би истовремено вратио црвено-беле у борбу за прво место на табели лигашког дела АБА лиге.

Одавно два најбоља и најтрофејнија српска клуба нису имала квалитетније саставе, разлике су у нијансама, а то ће дербију дати посебну драж.

Љубитељима кошарке остало је да уживају у кошарци и надају се да ће сама игра бити у центру пажње, а не судије, инциденти и саопштења, који су у неким прошлим сезонама били незаобилазни "фолклор" српске клупске кошарке.

Па, нека победи бољи. Уосталом, то и јесте смисао спорта.