Почиње НБА финале које нико није прогнозирао - Милвоки и Финикс у борби за титулу

Једној од најчуднијих, али и узбудљивијих сезона у богатој историји НБА лиге, назире се крај.

Четири победе деле Финикс или Милвоки од шампионске титуле и прстења намењених најбољима на свету.

Ретко ко је могао да прогнозира на почетку сезоне да ће се баш ове две екипе наћи у великом финалу.

Бројке ипак лажу!

Чак, бројке кажу да је 31. јануара 2021. године, алгоритам разних казина, кладионица и спортских медија, давао Финиксу 1 одсто шансе да се нађе у финалу, а Милвокију дарежљивих 10 одсто.

Ипак, ни ултра јаки Бруклин, ни браниоци титуле ЛА Лејкерси, ни гладни освете ЛА Клиперси, ни жељне доказивања Филаделфија и Јута, ни екипе из сенке какви су били Денвер, Мајами, Далас и Портланд, већ савршено избалансирани Финикс и прави момци у право време - Милвоки.

Повреде су избрусиле већи ток овогодишњег плеј-офа и ако се о прошлој сезони причало као некој са звездицом тј астериском како би бројни аналитичари рекли, шта тек рећи за ову.

Поменути тимови који се нису пласирали у финале или који су подбацили знатно раније од очекиваног, имају валидан изговор у повредама кључних играча, па тако на паркету из бројних разлога и у бројним утакмицама није било Ирвинга, Хардена, Дејвиса, Ленарда, Ембида, Конлија, Марија и других.

Ипак, то све не сме и неће умањити успех Финикса и Милвокија, који су своје најбитније битке ове сезоне у плеј-офу морали да воде без лидера какви су Крис Пол и Јанис Адетокумбо.

"Последњи на ногама остаје и побеђује", изрека је која одлично описује овогодишњу НБА сезону.

Треба уживати у путовању, а не само у дестинацији

Невероватан пут до финала имале су обе екипе, на којем су морале да елиминишу огроман број фаворита и суоче се са разним проблемима.

Финикс је на Западу имао путовање за препричати.

Након одличног регуларног дела сезоне, у којем су били другопласирана екипа на Западу, плеј-оф лудило почело је са ЛА Лејкерсима већ у првој рунди.

Актуелни шампиони су се тргли након прве утакмице коју су изгубили и потпуно преузели конце серије у своје руке.

Ко је могао да замисли да ће се Финикс наћи у финалу НБА лиге, поготово након оног чувеног Драмондовог и Леброновог исмевања Санса при вођству Лејкерса од 2:1.

Ипак, тај моменат распалио је ватру у играчима Финикса, који су потом у наредна три меча испрашили шампионе са просечном разликом од скоро 20 поена по утакмици.

У наредној рунди, жртва је био Денвер, а упркос надљудским напорима Николе Јокића, Нагетси једноставно нису имали довољно оружја да би се супротставили уиграној машинерији Монтија Вилијамса.

Денвер је почишћен "метлом" у четири утакмице, чиме је Финикс дошао на корак од великог финала.

Серија са ЛА Клиперсима била је једна од антологијских. 

Крис Пол, којег је у прве две рунде мучило раме, због коронавируса пропушта две утакмице финала конференције. Потом Девин Букер ломи нос, али наставља да се рве са Патриком Беверлијем, Реџијем Џексоном и Полом Џорџом.

Можда би та плеј-оф серија ишла у другом смеру да је здрав био Кавај Ленард, али је Финикс потпуно заслужено избацио и другу екипу из Лос Анђелеса, још једног фаворита за прстен и тако дошао у НБА финале.

Поред поменутих Букера и Пола, неопходно је похвалити и читав остатак ове екипе, а поготово "олдскул" тј центра старог кова какав је Ејтон, питбула какав је Краудер, човека који се дигао из блата - Пејтон, као и младе Џонсона и Бриџиса, али и играче улоге какви су Крејг и Шарић.

Екипу из Аризоне није могла да омете ни надалеко чувена "Кардашијан клетва". Наиме, девојка Девина Букера, најбољег стрелца екипе је једна од сестара чувене породице Кардашијан.

За разлику од Одома, Грифина, Хамфриса, Томпсона, Кларксона, Симонса па чак и Хардена, чије су каријере или кренуле силазном путањом, или се угасиле, Букер игра кошарку живота и не планира да у томе стане.

Санси чак 10 везаних година нису уопште били у плеј-офу НБА лиге, ове сезоне ће први пут још од 1993. године, бити у НБА финалу и покушати да освоје прву титулу у историји овог клуба. 

За разлику од њих, Милвоки има један шампионски наслов у НБА, али је то било сада већ превише давне 1971. године. 

Бакси су последњи пут у великом финалу били три године касније, али су изашли као поражени, што сигурно не желе да понове.

Попут Финикса, Милвоки је ове године вероватно најтежим могућим путем дошао до последње степенице.

У првој рунди морали су да савладају екипу Мајамија. "Врелина" је прошле сезоне играла НБА финале, а због система игре, поготово одбране, важили су за Јанисов и Милвокијев криптонит.

Ипак, Милвоки се добро припремио, а Мајами претходне године добро уморио, па је неочекивано лако, "метлом" у четири утакмице, "врелина" била угашена.

У наредној рунди, Бакси су имали терет читаве лиге на својим леђима. Тај терет се звао Бруклин.

Нетси су Ирвингу, Дуренту, Херису и Џордану, довели Хардена, Грифина, на кратко Олдриџа, али и епизодно веома добре Грина, Џејмса и Шемета. Аутоматски, Бруклин је био први фаворит за титулу и екипа за коју ће сви одједном навијати, али и коју ће сви одједном мрзети.

Били смо сведоци невероватних седам утакмица у овој серији, преокрета, историјских наступа, срцепарајућих повреда, повратака на паркет и на крају - невероватне победе и пролаза Милвокија.

Попут Херкулових задатака, свака наредна препрека, била је тежа од претходне.

Иако Атланта талентом не важи за екипу коју треба ставити изнад Бруклина, "јастреби" су се у најбољем светлу показали и доказали да су будућност ове лиге.

Да би их победили, "јелени" су морали да науче да играју без свог лидера, најбољег играча, лица и кичме екипе - Јаниса Адетокумба.

Грчки кошаркаш доживео је нимало безазлену повреду колена, због које је пропустио финалне две утакмице у тој серији, а због које би могао да пропусти и бар први меч НБА финала.

Последње информације су да је Адетокумбо сврстан у категорију "неизвестан за наступ" за први меч.

Било како било, екипа која је ове године пронашла праву игру, победничку формулу и направила шампионски ростер, мораће да настави да верује у себе, свој идентитет, сјајног тренера и сваког појединца.

Крис Мидлтон, попут Букера, игра сезону каријере и представља главно нападачко оружје своје екипе.

Џру Холидеј је дао овој екипи потпуно нову димензију, на обе стране паркета, а у тому су му се прикључили и Пи-Џеј Такер и Боби Портис.

Занимљив је и податак да ће НБА финале први пут од 1952. године у саставу једне екипе видети двојицу браћа, а наравно ради се о Грцима Јанису и Танасису Адетокумбо.

Старији, Танасис, већ годинама има тежак задатак да изађе из братовљеве сенке и покуша да буде на његовом нивоу, што ће можда чак у првој утакмици и морати да уради.

Иако многи нису ово финале прогнозирали, сада му се претерано надају, јер је неколико ствари везано за борбу за НБА титулу сигурно: Гледаће се најквалитетнија кошарка на свету, кошарка у којој нема предаје ни за једну лопту, у којој је све могуће и која сигурно неће никога разочарати.

Александар Петровић (AlexPetro23)