Најбољи заслужено на фајнал-фору Евролиге, ЦСКА први међу једнакима

Вероватно најквалитетније и најнеизвесније такмичење у Евролиги у последње две деценије ближи се крају – познати су сви учесници завршног тунрира у Келну.

Четири екипе које су показале највише ове сезоне, које су у лигашком делу такмичења заузеле прва четири места, бориће се за титулу шампиона Европе, која је прошле године, због познате ситуације са пандемијом коронавируса, остала без власника.

Такмичење у Евролиги, без обзира на све проблеме са којима се сусрело, показало је завидан квалитет кошарке, а неизвесност и драма нису изостали у великом броју мечева ове сезоне.

Утисак је да су своје место на фајнал-фору, које ће од 28. до 30. маја одржати у Келну без присуства публике, нашле четири најбоље европске екипе, међу којима је ЦСКА благи фаворит за освајање титуле шампиона Европе.

ЦСКА први фаворит за освајање титуле, Ефес жељан освете

Први тим који је заслужио учешће на завршном тунриру је ЦСКА. "Армејци" су са 3:0 у четвртфиналној серији "почистили" Фенербахче и заслужили да 17. пут учествују на фајнал-фору у 21. веку, а укупно 20. пут су се нашли међу четири најбоље екипе Старог континента.

Тимски дух Димитриса Итудиса није успео да поремети ни растанак са најбољим играчем Мајком Џејмсом, који је прво суспендован због недисциплине, а онда послат у НБА лигу, у екипу Бруклина.

Екипа грчког тренера такорећи брани трофеј освојен 2019. године, осми у богатој историји клуба, када су у финалу у Виторији били бољи од турског Ефеса.

А управо ће Ефес бити противник руском тиму у борби за финале. Ефес који је прошле сезоне доминирао и сматра се највећим губитником корона пандемије.

Тим из Истанбула жељан је освете за пораз од ЦСКА у финалу пре две године, када су били на прагу да остваре највећи успех у клупској историји, а највећи део екипе остао је непромењен, што није чест случај у модерној европској клупској кошарци.

Екипа коју са клупе предводи Ергин Атаман, а на терену српски репрезентативац Василије Мицић, имала је тешку четвртфиналну серију са Реалом, али је на крају пресудила предност домаћег терена, па су "пивари" славили са 3:2.

Барса против Олимпије, дуел најскупље и најстарије екипе

Исти резултат био је и у серији између Барселоне и Зенита. Каталонци су били апсолутни фаворити у дуелу са руским тимом, али су морали да одиграју пет напорних мечева, како би елиминисали екипу Ћавија Пасквала.

Барса је екипа која је највише уложила у тим у послењих неколико година, а са младим тренером гладним победа и трофеја Шарунасом Јасикевичијусом имала је најбољи скор у лигашком делу такмичења.

Екипу је недавно појачао и преискусни Пау Гасол, који може бити кључни фактор у походу на титулу шампиона Европе, коју Барса чека још од 2010. године.

Противник Барси у полуфиналу биће Олимпија из Милана, пети италијански тим који ће се у овом веку борити на завршном турниру. Арманијеви "Манекени" саставили су изузетно искусну екипу (чак десет играча у ростеру старијих од 30 година), коју са клупе предводи један од најбољих европских тренера свих времена Еторе Месина.

И Олимпија се мучила у четвртфиналу, после пет мечева елиминисала је Бајерн, а чини се да су Баварци прилику за изненађење пропустили у првом мечу серије, када су дозволили противнику да се врати из минуса од 19 поена.

Тим из Милана има богату историју – три пута су освајали титулу шампиона Европе (последњи пут далеке 1988. године), а ово ће им бити четврто учешће на завршним турнирима, прво још од 1992. када их је у полуфиналу зауставио београдски Партизан.

Реал и Фенер имају за чим да жале, грчке екипе далеко од врха

Неколико редова заслужили су и они који се нису нашли на завршном турниру, а неколико је екипа који су традиционално били виђени у самој завршници.

Реал је овога пута остао у четвртфиналу, против Ефеса се једноставно није могло више. Екипа је изгубила неколико важних шрафова, пре свега Факунда Кампаца, док су Серхио Љуљ и Руди Фернандез, иако велика имена европске кошарке, ближи завршетку каријера него звезданим тренуцима.

Велике промене претрпела је и екипа Фенербахчеа. Жељка Обрадовића заменио је селектор српке репрезентације Игор Кокошков, који је у једном делу сезоне био непобедив. Ипак, честе повреде главних играча током сезоне, а нарочито у четвртфиналној серији, биле су несрећна околност, па тим из Истанбула мора да се задовољи пласманом међу осам најбољих екипа на континенту.

Макаби већ годинама покушава да се врати у сам врх европске кошарке, али му то не дозвољавају честе промене тренера, али и неадекватна појачања у ликовима бројних америчких кошаркаша.

Грчки тимови су у последње две деценије били готово редовни учесници завршних турнира, али смањена улагања у ростер дали су резултате, нажалост по грчку кошарку – негативне.

Србију и регион још једном је представљала Црвена звезда. Упркос довођењу неколико заиста звучних имена, али и ангажовању Саше Обрадовића за тренера, црвено-бели су завршили далеко од плеј-офа, али су се углавном равноправно носили са најбољим европским екипма.

У току сезоне, на Обрадовићево место дошао је Дејан Радоњић, али више од претпоследњег места на табели лигашког дела такмичења није се могло.