Денвер у потрази за ”трећим човеком”

Иако је потрага за "трећим човеком" тек у повоју, и тренутно у запећку спектакуларне плеј-оф кампање, можда ће предстојећа трећа утакмица финала Запада бити катализатор за потезе тима са Стеновитих планина. Или ће резултат треће овогодишње серије доигравања у којој Нагетси учествују бити историјски и трећи наступ у конференцијском финалу коначно донети овој франшизи и први наступ у великом НБА финалу?

Плеј-оф одсеја Нагетса је ове године као каква мачка - има више живота. Тренутно живи свој седми. 

Можда ова аналогија није најсрећнија, али би требало да помогне у схватању онога што гледамо у, по много чему, некарактеристичној НБА постсезони.

Наиме, тим из Колорада се у плеј-офу чак шест пута суочавао са "губитком живота", односно са елиминацијом. И свих шест пута је пронашао начин да настави да живи.

Прво је "грумење" надокнадило 1-3 против Јуте, а онда то исто поновило против фаворизованих и у финалу Запада већ виђених Клиперса. Два пута заредом у серији на четири победе то никада нико није успео у историји.

Победили су они том приликом не само ривале на терену, већ и квоте кладионица широм света и предвиђања америчких спортских стручњака и аналитачара (нико од угледних новинара велике спортске медијске групације ESPN није погодио исход и победника те серије).

Најзаслужнији за ове праве спортске подвиге су без сумње Никола Јокић и Џамал Мари, две (супер)звезде фаншизе из града који се налази на миљу изнад нивоа мора (The Mile High City).

(О томе која је разлика у "звезданости" ове двојице неком другом приликом)

Први човек

Елем, о Николи Јокићу се пише и прича готово сваког дана. Са разлогом.

Највише у српским и денверским, али све више и у америчким националним и светским медијима.

И о њему се мање-више све зна.

Где је почео, какав је некада био, како је до НБА лиге стигао, ко о њему брине, шта га испуњава ван паркета и шта га разликује од осталих великана лиге и игре.

Зна се да су му бројке феноменалне (20 поена, 10 скокова и 7 асистенција у регуларној, због коронавируса прекинутој сезони), те још израженије у плеј-офу: 25.5. поена, 10.2 скока и 5.9 асистенција, уз гомилу пресудних (clutch) потеза (најсвежији пример 11 везаних поена у завршници другог меча против Лејкерса, који би и одлучили победника да није било "тандема" Дејвис-Пламли).

Зна се и да је потпуно атипичан, да је најбољи додавач међу великим играчима и практично основни организатор игре Денвера (да, овде иде она већ толико пута поновљена "плејмејкер заробљен у телу центра").

Други човек

И Џамал Мари је победио прогнозе, али и критичаре. Тачније, разуверио их.

Доказао је, поготово у серији против Џеза, да јесте звезда, да јесте способан да прави разлику, и да јесте "клач", односно да уме да се појави и решава ствари у корист свог тима онда када се утакмица ломи, тј. одлучује њен исход.

Не баш као Јокић, али јесте.

Као доказ прилажемо следеће бројке Марија: Два пута 50 и једном 42 против Јуте, те 40 (не)моћним Клиперсима у одличујућој седмој утакмици. Наравно, реч је о убаченим поенима. Додатак је и прекополовичан проценат у шуту за три у плеј-офу!

Уверио је дакле Мари и јавност, али и руководство Нагетса да могу да рачунају на њега и да је легитимни сарадник Јокићу на пројекту званом "освајања прстена".

Јокић, Мари и Нагетси тренутно воде "рат" са Лејкерсима, и на путу су да себе ставе и "комфорну зону", односно да дођу поново на руб елиминације, па онда да се игра...

Тренутно губе 2-1, и то после изузетно болног финиша друге утакмице, коју је на страну Лејкерса превео Дејвис тројком у буквално последњој секунди.

Чини се да су, већ силно енергетски и емотивно испражњени Нагетси, у веома тешкој позицији. Можда и тежој од "стандардних" 1-3.

Иако се, шире гледано, налазе надомак великог финала, за улазак у ту последњу арену им евидентно треба и "трећи човек". Тачније речено трећа (супер)звезда.

Ко би могао да буде ”трећи човек”? 

Неко ко ће бити опција у нападу када централна осовина Денверове игре, а то је без икакве дилеме "пик ен рол" Јокића и Марија закаже, или се успори. Или потпуно заустави делањем ривала.

Тај уговор и то место тренутно "троши" Пол Милсап, који ће ове сезоне инкасирати око 30 милиона долара.

Много је то пара за неког ко де факто није опција у нападу, већ свој допринос даје пре свега у скоку и тзв. "ветеранским присуством".

Да се разумемо, и то присуство "маторца" је много битно. И непоходно ипак младој екипи Денвера, али за много, много мање новаца...

Денвер је ове сезоне у плеј-офу у највеће проблеме долазио управо због тога. Мада нипошто не смемо занемарити и тимску одбрану, која показује озбиљне мањкавости и са којом се просто не може ићи до самог краја.

Пример младог Мајкла Портера џуниора је одличан за приказ оба постулата.

Он није, мада би могао да постане, права трећа опција која је овом тиму неопходна.

Овај момак меке руке у плеј-офу доприноси са просечно 11.5 поена и седам ухваћених лопти. Али, "доприноси" и да са њим одбрана тима неретко "испадне", или једноствано изгледа као да не постоји.

Његова дефанзива је, без претеривања, криминална. И врло често недопустива.

То се није толико примећивало у регуларној сезони, када је одбрана пословично нешто опуштеније природе. Али се сада не може сакрити.

А када се на то све додао "луда глава", којој у руки сезони није јасно зашто поред играча калибра Јокића и Марија не добија више лопти у нападу, јасно је да је пред целом организацијом тима из "Пепси центра" дуг пут претварања камена у дијамант.

Оно што ће фронт-офис Денвера овога лета морати да одлучи је то да ли жели да са Портером покуша да попуни ту рупу трећег шрафа, или ће тај део потражити на тржишту а младог крилног шутера форсирати на месту играча улоге, који ће игри доприносити пре свега погађањем шутева споља, нешто попут Реја Алена својевремено.

Мада, неки ће рећи да су овде незаслужено изостављена имена Џеремија Грента, Герија Хериса, Вила Бартона, Монтеја Мориса... Одговор на то је ипак НЕ, јер они просто немају капацитет за пуно више од овога што тренутно играју и дају. 

Има ли шта на тржишту? 

Џими Батлер би рецимо био идеалан за Нагетсе, јер би донео обе неопходне ствари - и чврстину у одбрани и добра решења у нападу.

Али, његове партије као и игра Мајамија у овом плеј-офу закључаће га у "врелини" на дужи временски период, можда и до краја каријере.

Како опција која би такође донела све што фали намеће се и Крис Пол, који иако под уговором са Оклахомом вероватно мења тим, наравно кроз трејд.

Донео би ”Си-Пи 3” поред игре у оба правца и ветеранско-менторски допринос, већ обележен горе као потребан, ако не и неопходан.

Не треба овде занемарити и коментар Николе Јокића током овогодишњег Ол-Стар викенда у Чикагу, када је о Полу говорио у суперлативима, рекавши да није видео иког ко толико ”живи” кошарку, и са таквом старшћу је проматра. 

Од реалнијих опција ту је Демар Дерозан, који има и ол-стар сезоне иза себе, а који би игру Нагетса осим искуством и добром дефанзивом могао да надогради шутем са полудистанце, који је без дилеме у данашњој НБА лиги у изумирању.

У том смислу, Нагетси, који су тренутно врло солидан тројкаши састав, добили би и друго и другачије оружије у офанзиви.

Од све тројице поменутих, он је и најдохватљивији, с обзиром да му је истекао уговор са Сан Антонијом и слободан је у избору тима.

Иако је потрага за "трећим човеком" тек у повоју, и тренутно у запећку спектакуларне плеј-оф кампање, можда ће предстојећа трећа утакмица финала Запада бити катализатор за потезе тима Стеновитих планина. Или ће резултат треће овогодишње серије доигравања у којој Нагетси учествују бити историјски и трећи наступ у конференцијском финалу коначно донети овој франшизи и први наступ у великом НБА финалу?

Тројка је кажу срећан, таличан број. Можда је ускоро убаци Јокић или Мари, или пак асистенцијом то оставе председнику кошаркаших операција Тиму Конелију. А он је, уз помоћ сарадника, знао да погоди и са 41. пика...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)