Суперузбудљив крај регуларног дела сезоне НБА лиге

Сунце Аризоне греје и на Флориди

Када је почетком јуна НБА објавио план за рестарт сезоне, у којем је предвиђено учешће 22 тима од укупно 30, многи су се питали зашто се Финикс санси уопште налазе на списку. Вече пре краја регуларног дела сезоне, који је настављен у "мехуру" у Орланду, добар део јавности и љубитеља НБА кошарке навија управо за те Сансе, у њиховој великој борби и (не)могућој мисији да дођу до места у плеј-офу.

Уочи наставка сезоне, покушали смо да маркирамо тимове који би могли да изненаде у "баблу" и остваре запажен резултат упркос квотама и предвиђањима. 

Ни ми, као ни велика већина других који су се латили тог не баш захвалног посла, у том тексту нисмо споменили екипу из Аризоне. А испоставило се да је требало то да учинимо.

Зашто?

Има више разлога, али навешћемо три.

Како је Финикс постао феникс? 

Први гласи – Финикс санси су једини непоражени тим у наставку НБА лиге!

Скор 7-0 (то им је уједно у најдужа серија победа ове сезоне!), а на списку скалпова се налазе екипе које су, бар на папиру, боље од њих (Вашингтон, Далас, Клиперси, Индијана, Мајами, Оклахома Сити и Филаделфија). Али на терену то ипак није био случај.

Тај феноменалан низ, који ће вечерас против Даласа моћи да се продужи на осам узастопних тријумфа, омогућио им је да из сенке дођу до реалне шансе да се у "прежаљеној години" нађу у доигравању после дугих девет година одсуства.

Други је тај што "сунца" играју лепу, допадљиву кошарку, и много су бољи тим него што су били пре прекида сезоне.

Они су у тренутку одласка на принудни одмор имали скор 25-39 и не би имали готово никакве шансе да се нађу међу осам најбољих тимова на Западу да се играло по устаљеном систему.

Ни игра им није била баш сјајна, а томе су доприносиле и бројне повреде које су имплицирале константне кадровске проблеме (и даље је ван строја у првом делу сезоне одлични члан прве петорке Кели Убре џуниор).

Међутим, тренер Монти Вилијамс, који је на том месту заменио српског селектора Игора Кокошкова, урадио је сјајан посао током прекида.

Прво током карантина, када је успевао да окупи и ради на стварању тимске хемије онлајн, а онда тај залог искористио веома добро и надоградио га када се екипа коначно поново окупила и почела да ради уживо у мају.

Санси су, иако аутсајдер, на Флориду дошли спремни, фокусирани и решени да покажу да нису за отписивање.

И играли су (не)очекивано добро сви, али посебно један човек.

Девин Букер. Он је наш трећи разлог.

Момак који је ол-стар и са правом се убраја у ред суперзвезди лиге, имао је турбулентну сезону, које су и поред добрих игара кад год је био на терену пратиле повреде и "повредице".

А био је неретко у медијима и на жутим странама, због односа и никад потврђене везе са популарним моделом произашлим из чувене америчке ријалити породице Кардашијан.

Међутим, у Орланду се "појавио" нови Бук.

Спреман. Одморан. Здрав. И силно мотивисан да покаже и докаже да га са правом сматрају једном од централних фигура у будућности НБА лиге. Као и да је способан да тим који је дефакто његов уведе у постсезонске приче и радње.

Његови невероватни бројеви у "баблу" (31 поен у просеку, са натполовичним процентом шута из игре!) и још невероватнији кош за победу у последњем секунду меча против Клиперса, у тренутку док га чувају два одлична дефанзивца (Ленард и Џорџ) јесте аргумент више у његовом "случају".

Уз такође сјајне Ти-Џеј Ворена из Индијане и Демијана Лиларда из Портланда, Букер је главни фаворит да буде изабран за МВП-а "seeding games", односно осам одиграних мечева регуларног дела сезоне у Орланду.

И поред свега претходно наведеног, и даље је велико питање да ли ће све приказано бити довољно "сунцима" да их угреје сунце плеј-оф кошарке...

Калкулације, комбинације, опсервације... 

Иронија судбине, али и иронија силом прилика оформљеног система такмичења, јесте то што Финиксу ни евентуални максимални учинак у Орланду и добијање свих осам утакмица може да буде недовољно да се нађу у плеј-ину, односно дуелу (или два дуела) осмог и деветог тима Западне конференције.

Поред нове победе над Далас мевриксима, да би "сунца" из Аризоне наставила да сијају на Флориди, Мемфис не сме да победи у мечу где ће игром случаја бити велики фаворити против најбољег тима лиге, што ћемо касније и разјаснити.

Парови последње вечери уочи расплета:

Портланд – Бруклин (већ обезбедио плеј-оф и коначну позицију) – 03.00

Сан Антонио – Јута (већ обезбедила плеј-оф и коначну позицију) – 00.30

Мемфис – Милвоки (већ обезбедио плеј-оф и коначну позицију, и то прву у лиги) – 22.00

Финикс – Далас (већ обезбедио плеј-оф и коначну позицију) – 22.00

Портланд је након одличних, пре свега нападачких партија, углавном у режији "полуделог" Демијана Лиларда пред ноћ одлуке у најбољој позицији.

Тренутно је тим из Орегона на осмој позицији, са "пола" победе више од конкурента и евентуални тријумф против Нетса им сигурно доноси учешће у плеј-ину и то као осмопласираном тиму, што ће значити да ће им требати само једна додатна победа за пласман у плеј-оф.

А то је изгледало не баш лако достижно 10. марта, када је сезона прекинута и када су Трејлблејзерси били на деветом месту, са скором 29-37 и без никад бољег Нуркића у тиму.

Мемфис, који је у Орландо дошао као готово сигурно осми, остварио је само једну победу у кампусу уз шест пораза, и изгубио једног од важнијих играча – Џерена Џексона џуниора (повреда менискуса).

Међутим, и поред тога, победа у последњем колу против Милвокија, који ће сигурно играти без суспендованог Јаниса Адетокумба и вероватно доброг дела стартера (одмор пред почетак плеј-офа пошто су већ обезбедили прво место), даје Гризлисима добру наду.

Неки теоретичари (завера) сматрају да је та победа већ решена, с обзиром на то да је тренер Мемфиса Тејлор Џенкинс дуго година био најближи сарадник и асистент првом тренеру Бакса Мајку Буденхолзеру, који је поново изабран за тренера године, те овај сигурно неће беспотребно "запињати" у мечу који његовом блиском пријатељу може донети доигравање у дебитантској сезони на месту главног тренера тима из Тенесија.

Сан Антонио Спарси са Грегом Поповићем на клупи никада нису пропустили плеј-оф. Иако су били "печени" да ту традицију прекину пре прекида сезоне, шансу која се указала новим системом искористили су и више него добро и то без Ламаркуса Олдриџа, те пред последњи меч регуларног дела имају и даље шансе да се домогну доигравања.

Поред неопходне победе над Јутом, где ће се вероватно одмарати носиоци игре, "мамузама" је ипак потребно чудо у виду пораза бар два од три директна претходно поменута конкурента да би се домогли деветог места.

Много "али" и "ако" момента. Али то су Спарси, а њих никада нико не сме да отпише бар док је Поп ту. Још (врло) мало...

Вредело је чекати 

Како год да се ова истинска драма завршила, остаће општи утисак о досадашњој кошарци у "баблу" тиче – боља је и узбудљивија него што је то ико могао да предвиди.

Велики број неизвесних завршница, продужетака и спектакуларних индивидуалних партија одушевио је публику широм света (испред ТВ екрана, разуме се).

А да ли је досад виђена кошарка и квалитетнија него у нормалним околностима? Није, за сада.

Али није ни далеко од максимума које најбољи играчи света могу да прикажу, и које ће вероватно и приказати у плеј-офу, који није доживео промену у формату (играће се стандардно на четири победе), али који ће се ипак разликовати од редовног јер неће бити притиска публике (како домаће, тако и гостујуће), неће бити напорних путовања и вантеренских дешавања, која често битно утичу на крајње исходе.

Међу НБА аналитичарима, али и играчима, постоји мишљење да су строго контролисани услови у направљеном "мехуру" у "Дизни свету" заправо наклоњени чистим шутерима и добрим нападачима, те да их на неки начин и фаворизују. Јер на њихова издања неће моћи да директно утичу спољни фактори у виду буке у дворани, или увредљивог добацивања неког навијача из првог-другог реда трибина.

Дакле, само чиста кошарка. Или боље рећи пречишћена.

А после свега што смо као планета прошли од марта, и што и даље пролазимо услед пандемије короновируса, завршићемо и сумирати све написано оном народном: 

Боље немамо, горе нам не треба!

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (LjubomirovicM)