Дан када је "други тим" Југославије покорио Атину и свет

На данашњи дан, 1998. године, кошаркашка репрезентација Југославије постала је првак света на Шампионату у Атини. Била је то потврда надмоћи генерације, којој је због међународних санкција, ускраћена прилика да освоји још пехара. У финалу у дворани "Маруси", тадашња Југославија у ослабљеном саставу, победила је Русију (64:62).

Репрезентација коју је као селектор предводио Жељко Обрадовић сусрела се и пре такмичења са великим проблемима, али је ипак дошла до злата.

Обрадовић није могао да рачуна на чланове прве петорке са Олимпијских игара 1996. у Атланти Зорана Савића, Предрага Даниловића и Влада Дивца, због административних проблема нису играли Југословени са грчким пасошем Предраг Стојаковић, Драган Тарлаћ и Милан Гуровић, док је Александар Ђорђевић дошао недовољно спреман због операције повређене ноге.

О томе је за РТС говорио члан златне генерације Саша Обрадовић.

"Мало бих се осврнуо на период пред само такмичење, који сви ви, а посебно ови момци на екрану добро памте, поготово Копаоник кроз које смо прошли", почео је Обрадовић за РТС.

"Сада, можда мало из неке друге перспективе, где сам тренер, па мало упоредим нешто што бих можда радио са мојим играчима... Ми смо све што се дешавало на терену и те како заслужили. Мислим да, кроз те паклене припреме, па и кроз само такмичење је могла да се види та наша физичка, али и психичка спрема да освојимо четврту светску титулу."

Југославија је на путу до четврте златне медаље у историји у групи Б победила Порторико (80:66), Русију (82:74 – продужетак) и Јапан (99:54). "Плави" су у другој фази били бољи од Канаде (95:55) и Грчке (70:56), а једини пораз на првенству налена им је селекција Италије (61:60).

Обрадовићев тим је у четврфиналу победио Аргентину 70:62, у полуфиналу по други пут на Мундобаскету домаћина Грчку 78:73 и у борби за златну медаљу поново "зборнају" 64:62.

Неизвесна утакмица, коју је одлучио Жељко Ребрача. Прво је 32 секунде пре краја сусрета, код резултата 57:56 за Југославију, незапамћеном блокадом спречио сигуран кош Михајлова а у следећем нападу је после промашеног слободног бацања Топића био највиши под противничким кошем и поентирао.

Југославија је тада повела са 60:56 и дефинитивно решила питање светског првака.

"Кад се мало подсетиш неких ствари, видиш на лицима свих нас да је хемија била добра. Само то такмичење показало је колико смо били јаки као кошаркашка нација јер је практично створена слика да смо овако велики успех направили са, под знацима навода, другом екипом. Екипом која је чекала своју шансу и на крају је дочекала. Себе ту видим у највећој, за мене животној улози, јер сам добио праву прилику и на најбољи начин је искористио", закључио је Обрадовић.

Он је у финалу постигао седам поена, баш као Дејан Томашевић и Сале Ђорђевић. Ребрача је био најефикаснији са 16, Дејан Бодирога је додао 11, два више од Миленка Топића. Влада Шћепановић је меч завршио са пет поена, Мирослав Берић је убацио два, а у тиму су још били предраг Дробњак, Никола Булатовић, Никола Лончар и Драган Луковски.

Бодирога је проглашен за најбољег играча Мундобаскета, а осим њега и Ребраче, у идеалној постави шампионата били су још Рус Васили Касашев, Шпанац Алберто Ерерос и Италијан Грегор Фучка.

Бронзана медаља припала је тиму Сједињених Америчких Држава.

Националном тиму Југославије уприличен је дочек испред Дома народне скупштине на којем је присуствовало више од 100.000 људи.