Београд поново домаћин кошаркашкој елити?

У Европи се не игра кошарка већ два месеца. Евролига ће 24. маја најпре донети одлуку да ли ће се кошарка уопште играти, и како.

Кошаркашки менаџер Мишко Ражнатовић за сада не може да процени да ли ће се у нашој престоници поново организовати евролигашки турнир.

"Најискреније, немам одговор на то питање, а мислим да немају одговор ни у Евролиги у овом тренутку. Имају још неких двадесетак дана и улажу се заиста огромни напори да се победник Евролиге добије на терену, а не за 'зеленим столом'. Све околности не иду наруку тој идеји и, по мом мишљењу, биће доста тешко да се све то направи, тим пре што су поједини тимови изразили став да неће бити у могућности да играју", рекао је Ражнатовић у Око магазину.

Спортски новинар Владимир Станковић сматра да ће, у случају наставка, морати да се направи потпуно нова организација, због ситуације настале услед пандемије ковида 19.

"Алтернатива је да се сезона прекине, али ако се 24. маја донесе одлука да се такмичење настави, 29. маја би почео двонедељни карантин за играче који треба да се врате из неких делова света у своје екипе. После тога би уследио тронедељни припремни камп, једна нова предсезона, јер су играчи неспремни. Да би се избегле повреде и да би се достигао неки минимални ниво форме, потребно је да прође одређени припремни период", наводи Станковић.

Најјаче кошаркашке утакмице у Европи прекинуте су 12. марта. У Евролиги, где је играла Црвена звезда, остало је да се одигра још шест кола. Након тога, осам најбољих тимова Европе требало је да одиграју плеј-оф, па фајнал-фор.

Шта ће бити са Американцима?

У Еврокупу, где је играо Партизан, остало је да се одигра четвртфинале, полуфинале и финале.
Међутим, све је стало – тимови су распуштени, а већина играча се вратила у своје земље. Након одлуке Евролиге 24. маја, главно питање ће бити могу ли европске екипе без Американаца као најбољих играча и како ће они да дођу?

"Колико год су играчи девастирани овом пошасти, Американци су отишли, питање је како ће се вратити, да ли ће се отворити границе… Пошто се НБА полако отвара, питање је где ће се играти. Да ли ће то бити Лас Вегас или Хаваји – није битно, али то отвара простор за преговоре са њиховим менаџерима око повратка у Европу", изјавио је Горан Грбовић, некадашњи кошаркаш, сада директор "Штарк" Арене.

Ражнатовић, чија агенција "Беобаскет" заступа велики број америчких кошаркаша, тврди да њихов повратак на Стари континент, неће бити тако једноставан.

"Има неколико, назвао бих техничких питања, која су у вези са овом ситуацијом. Једно од њих је управо повратак америчких играча, имајући у виду да готово све екипе имају по два, три, пет или шест Американаца, који су носиоци тимова. Мислим да без њиховог присуства, односно учествовања у утакмицама, то не би имало никаквог смисла, не само због квалитета, него зато што би то била потпуно нереална слика. Могао би најбољи тим да постане онај који има најбоље домаће или европски базиране играче", истакао је Ражнатовић.

Чак и ако би се најбољи играчи вратили, јавља се нови проблем – велики број уговора истиче 30. јуна. Ако се не обнове, тимови би били окрњени, питање је да ли би у тој ситуацији хтели да се такмиче.

Додатни проблем при повратку јесте надокнађивање онога што су пропустили, пошто три месеца нису потрчали.

"Знате, то вам је као вожња бициклом – никад не заборављате, питање је да ли можете да испратите или не. Чињеница је да су екипе девастиране и сад кошаркашки опет кажем, оне које буду имале највише домаћих играча, имају више шансе да се подигну горе или да добијају више утакмица", верује Грбовић, а Мишко се надовезује:

"Убеђен сам да ћемо имати ситуацију да неки играчи не желе да дођу, да неки играчи не могу да дођу, а да неки који желе и могу да дођу, правно неће моћи да играју. Када се све то обједини, делује ми да ће бити један солидан број играча који неће бити у могућности да игра евролигашке утакмице – ако се оне буду играле у јулу месецу, како је предвидела Евролига."

Завршница у једном граду – Београду?

Најјаче кошаркашко европско такмичење биће другачије, то је потпуно сигурно. У случају повратка на терен, једна ствар је јасна – завршница ће бити играна на једном месту, у једном граду.

"Оно што Евролига тренутно планира, уз све ограде да није све искључиво у рукама самог организатора, него зависи од ситуације са вирусом, јесте да се оба такмичења (Евролига и Еврокуп) заврше у једном граду. Он би морао да испуни све техничке услове. У оба случаја, како сада ствари стоје, играло би се без публике, што је значајна одлука и ставка", подвукао је новинар Владимир Станковић.

Ражнатовић се осврнуо на другачији, "убрзани" систем такмичења.

"Идеја је да се ових преосталих шест кола, колико је остало, одигра у једном граду, убрзаним темпом. Разлог је да би могло да се заврши за неких 12 дана, након чега би на реду било четвртфинале, које је требало да буде у три добијене утакмице, а сада вероватно по неком турнирском систему – ко победи иде у полуфинале, па у финале. То су неке информације које ја имам. Све би требало да траје око двадесетак дана."

У пролеће 2018. године у Београду су била четири најјача европска клуба. Било је много навијача, највише турског Фенера и шпанског Реала, који је тада постао првак Европе. Пуне улице навијача неће бити слика Београда ове године.

"Много је параметара у тој једначини, зато све зависи какве ће логистичке детаље дати Евролига, колико ће трајати карантин… Влада Републике Србије је изашла у сусрет и то стоји као капара. Да ли ће наше Министарство здравља признати тестове које су урађени у земљама клубова, да ли ће их наше Министарство здравља прихватити, и да ли ће то бити карантин кампус?", пита се Грбовић и појашњава:

"Карантин кампус, шта то значи? Ти људи би били изоловани, нормално у неким крилима хотела, били би допраћени до овде. Имамо три дворане – 'Александар Николић', Арену и малу салу. Играчи не би долазили у контакт ни са ким, осим стафа који би се бавио стручним делом и тренингом. Има хиљаду неких ствари и то је сад први пут важније од финансијске стране, где је до сада Евролига доминирала као платформа."

Турнир без публике

Председник Александар Вучић проценио је да би у том случају у главни град стигло 3.000 људи, заменик градоначелника Горан Весић послао је писмо Евролиги да је Београд спреман да буде домаћин, али постоји конкуренција.

Исто су учинили градоначелници литванског Каунаса, Атине и Берлина.

"Предност Београда је, то што се тај хотел у ком се одседа, налази свега два минута вожње од дворане. Она је феноменална и све је врло лако изводљиво. Но, оно што је најважније, имате жељу и подршку државних органа да се то деси, што је потпуно супротно рецимо са Литванијом. Ако се сећате, када је била утакмица Жалгирис – Милано, литвански министар здравља је тражио, још пре пандемије, да се не допусти играчима Милана да дођу. То значи да ће, од сва четири наведена града, једино Београд имати подршку државе", казао је Миодраг Ражнатовић.

Може ли се онда очекивати пуна Арена?

"Пуна Арена свакако не. Не верујем да ће забрана окупљања бити укинута до тада, јер за то треба да се стекну услови", прича имунолог Срђа Јанковић.

"Пре бих замислио утакмице без публике пред камерама или, у најмању руку, неко интензивно 'разређивање' људи. Мали број гледалаца са интензивном мером заштите, али вероватније без гледалаца. Али то су сад све неке моје процене, тек ће се већати о томе. Суштина је да се сада свим активностима полако враћамо, па и спорту и то је добро, али морамо да уградимо превентивне мере које ће спречити да повратак тим активностима угрози борбу против епидемије и, наравно, људске животе."

Без публике се у питање доводи и исплативост организовања завршног турнира.

"То вам је као да добијете да се код вас игра Светско првенство у фудбалу без публике. Ово је највећи спортски догађај у Европи ове године, без обзира на то да ли има публике или нема", закључује Грбовић.

Цела ова прича дешава се у време када се навијачи и Црвене Звезде и Партизана надају да ће њихов клуб играти Евролигу следеће сезоне. С обзиром на то да је наставак АБА лиге неизвестан, можда је и ово потенцијално домаћинство корак до најбољег сценарија за српску кошарку.