Сећање на кошаркашку легенду Питера Пита Маравића

Његови деда и баба били су Срби пореклом из Лике, који су се у Америку доселили после друге индустријске револуције крајем 19. века. Њихов син Петар Прес Маравић постаће један од најбољих универзитетских кошаркашких тренера свих времена и вероватно најважнији тренер свог сина. Пит је одрастао као Американац, али кошаркашки хроничари кажу да му је отац певао српске песме.

Прес Маравић је говорио – неки људи су рођени да свирају клавир, неки да буду писци или сликари, а Пит ће бити кошаркаш. Међутим, Пит Маравић је од кошарке правио театар и доводио публику до лудила. 

Као 15-годишњак први је додао лопту кроз ноге, а већ 60-их овај момак са лелујавом косом, на колеџу Лујзијана, три сезоне је постизао у просеку 44 поена. То је рекорд који у универзитетској кошарци у Америци до данас нико није оборио. Треба ли додати, у време Пита Маравића тројке нису постојале.

Универзитет је напустио са 3.667 датих кошева и 1970. године потписује НБА уговор. Атланта хокси платили су за њега два милиона долара, тамо ће бити три сезоне и у просеку давати више од 20 кошева. У фебруару 1977. године цела земља говорила је о моћном пиштољу.

Пит Маравић је у дресу новог тима, Њу Орлеанс џеза, поставио рекорд каријере. На једној утакмици дао је чак 68 поена. Само два играча у историји НБА лиге успела су да дају више кошева на једној утакмици. Међутим, ни Атланта ни Њу Орлеанс нису били клубови са којима је могао да освоји НБА лигу. Прилика за то били су Бостон селтикси, али 1980. када се у Бостону рађа нова звезда Лери Берд, Пит Маравић више није моћни Пиштољ Пит. Има озбиљну повреду колена, а после мање од година дана, одлучује да напусти кошарку.

Патиће од депресије, имаће проблема са алкохолом, на крају се окренуо хришћанској вери и говорио да је пронашао мир. Изненада, 5. јануара 1988, после баскета на једном хришћанском колеџу, Пит Маравић се срушио. Умро је у 40. години од срчане мане, а да никад није знао да има проблема са срцем.

Да ствар буде бизарнија, Пит Маравић је предвидео своју смрт. Године 1974. рекао је једном новинару – не желим да играм кошарку десет година и да онда умрем од срчаног удара кад будем имао 40 година.

На вест о његовој смрти, Боб Дилан је рекао: "Знам, то је онај човек који је могао да игра и затворених очију."