Саша Ђорђевић селектор Србије!

"Сале национале" заменио је Дуду Ивковића на месту селектора кошаркашке репрезентације Србије. Некада сјајни кошаркаш а сада перспективни стручњак, покушаће да српску кошарку врати на стазе успеха.

Тренерски деби Саше Ђорђевића 2006. године био је импресиван. Његов Армани победио је Макаби, Барселону, а прослављени српски кошаркаш, сада селектор Србије, нада се сличном дебију на клупи „Орлова".

"Деби надам се да ће бити позитиван, надам се да ћемо победити у првом мечу. Неће то бити лако, нећу ни да обећавам, али се надам да ћу, заједно са стручним штабом, пренети енергију и ентузијазам на играче, који су једини и прави кривци за све успехе. Нисмо постављали високе циљеве, али кошарка у Србији се не игра да би се изгубило већ она захтева да се увек иде на највише циљеве. Не бежим од њих и мислим да ћу бити најстрожији према самом себи", рекао је Саша Ђођевић гостујући у Дневнику.

Сведоци смо да су многи играчи рекли не репрезентацији у претходном периоду, што је било незамисливо у оно време када су Ђорђевић и другови освајали медаље. Селектор има идеју како пратити рад и форму играча, без обзира у којој лиги они наступају.

„То јесте проблем, али мислим да ћемо имати времена да направимо блиски опднос са свим играчима. Пратићемо њихову форму, понашање и заједно са стручним људима који су уз репрезентацију, изабрати оне који заслужују позив. Без побзира у којој лиги игра, тај играч мора да има одређену форму, континуитет и ниво на основу којег би стручни штаб могао да рачуна на њега", објаснио је селектор.

Ђорђевић не стрепи од превеликих очекивања јавности, која прижељкује успехе идентичне оним које је имао као играч.

"Волео бих да бар мало дотакнемо те висине, верујте да је то мој циљ и моја амбиција због чега сам прихватио овај посао. Пре свега уз играче и њихову преданост, пожртвовање, велико одрицање, ми можемо да направимо добре резултате који фале свих ових година", рекао је Ђорђевић. 

Обнова рада стручног савета биће један од затдатака новог селектора, на чему је он инсистирао.

"Још није одлучено који ће бити састав у том телу, али сам инсистирао заједно са Дејаном Бодирогом на обнови таквог тела, јер људски и стручни квалитет таквих имена као што су Жељко Обрадовић, Светислав Пешић, Божидар Маљковић, Дуда Ивковић, не смемо игнорисати и бежати од њиховог искуства и савета, већ их морамо пажљиво слушати", рекао је Ђорђевић, и додао да жели да "натера своје играче да певају химну, али ако се химна чује последња на шампионату".

Ђорђевић је у среду тачно у подне представљен у Кући кошарке. Није крио задовољство што му је указано велико поврење и част али и велика обавеза.

Сале иза себе има много кошаркашког знања, али не много тренерског искуства. Ипак, његова харизма и схватање кошарке дају наду да српска кошарка може да настави путем који је поставио Дуда Ивковић.

Ђорђевић је на промоцији говорио о перспективи српске кошарке и како спречити отказе играча.

"Више нисмо велесила, али нам то не одузима право да то постанемо. Све ми је јасно, врућ кромпир је код мене и спреман сам за то", рекао је Ђорђевић.

Легендарни српски кошаркаш додао је да није много размишљао када је добио позив челника Кошаркашког савеза Србије да постане нови селектор националног тима.

"Одмах сам прихватио позив. Имам огромну енергију и ентузијазам и желим то да пренесем на играче. Хвала кошаркашкој јавности на подршци. Хвала Пешићу, Маљковићу, Обрадовићу, Тањевићу, Славнићу..."

Упитан да ли планира да у репрезентацију Србије уврсти и неког странца, "Сале национале" је одговорио одрично.

"Први играч којем бих дао пасош Србије јесте Кајл Хајнс, али ја нисам за ту идеју, да се странцима даје пасош и да играју за национални тим."

Он ће на клупи националног тима седети у наредне две и по године, тачније до Олимпијских игара у Рио де Жанеиру. 

Ђорђевић је у каријери играо за Партизан, Армани, Фортитудо, Портланд, Барселону, Реал Мадрид и Скаволини. Са репрезентацијом је освојио три златне и бронзану медаљу на европским првенствима, злато на Светском првенству и сребрну олимпијску медаљу.

Тренерску каријеру почео је у Олимпији из Милана, где је радио у сезони 2006/2007, док је екипу Бенетона из Тревиза водио у сезони 2011/2012.