Ивица Осим – фудбалска величина и медијски феномен у Јапану

Јапански медији су данас објавили вест о смрти југословенског фудбалског аса и тренера Ивице Осима, који је преминуо у Грацу у 81. години живота.

Осим је у пензију отишао с места селектора јапанске фудбалске репрезентације након што је доживео мождани удар у новембру 2007, па вест о његовом одласку преноси сви домаћи медији, а нарочито спортски листови, који су јој посветили читаве насловне стране.

Они о њему говоре с великим пијететом, као о врло заслужној особи која је променила јапанску фудбалску културу у смислу да је у средини која је ценила напор, залагање и изгарање на терену унео свест да је потребно више размишљања, схватања ситуације и мудрости приликом трчања и игре уопште.

Бивши тренер Железничара, Партизана и селектор фудбалске репрезентације СФРЈ пре доласка на кормило јапанског државног тима у јулу 2006, непосредно након окончања Светског првенства у Немачкој, три године је успешно обављао дужност тренера прволигаша Џеф Јунајтеда с којим је освојио Лига куп 2005. године.

Фудбалски и животни филозоф

Ивица Осим је у Земљи излазећег сунца важио не само за врсног фудбалског тренера већ и за једну врсту филозофа, због чега је био велики миљеник медија, јер је у време његовог рада у Џеф Јунајтеду објављена књига која је говорила о његовом професионалном и приватном искуству из доба распада СФРЈ и рата у Босни и Херцеговини, те цитирала његове необично дубоке изјаве као поучне бисере мудрости.

Јапанске медије су привлачиле народне пословице с југословенских простора које је Осим често користио и интригирала вишезначност његових изјава о фудбалу и животу уопште, па је и након његовог повлачења објављено неколико књига о његовој фудбалској филозофији и животној мудрости.

Јапанске телевизије и часописи често су обрађивали и његов однос са садашњим селектором српске фудбалске репрезентације (тада звездом јапанског фудбала) Драганом Стојковићем Пиксијем, нарочито у светлу последњег наступа репрезентације СФРЈ на неком великом такмичењу (Светском првенству у Италији 1990), када је Осим југословенске играче предводио са клупе као селектор, а Драган Стојковић на терену као капитен.

Када је о самом фудбалу реч, Осиму је припао тежак задатак да подмлади јапанску репрезентацију, која је у време када је он ступио на дужност селектора пролазила кроз смену генерација, да се избори са локалном фудбалском и медијском културом која је наглашавала обожавање звезда и ведета, те да младе играче научи да буду поливалентни, односно да буду спремни да обављају више улога у тиму.

Јапанце, који су у то време били склони тражењу узора у иностранству, стално је опомињао да не покушавају да опонашају друге, већ да створе сопствени стил који би био заснован на њиховим квалитетима као што су брзина, агилност и велики труд.

Осимов рад у јапанској репрезентацији, с којом је освојио за њих релативно скромно четврто место на континенталном азијском првенству 2007, био је пре свега усмерен ка остваривању доброг резултата на мундијалу у Јужној Африци 2010, али га је болест спречила да се поново појави на највећој светској фудбалској позорници.

И након повлачења, међутим, он је остао утицајан у јапанском фудбалу, отворивши пут и делујући као покровитељ неколико тренера с бивших југословенских простора.