Звезда успешна у борби истих формација, али другачијих ставова

Дејан Станковић и његов стручни штаб остали су доследни ономе што су радили у овој, али и претходној европској сезони. Дакле, Црвена звезда је на терен изашла у јасном 1-3-4-3 систему (у неким ранијим утакмицама то је било више 1-3-4-1-2).

Живковић је играо на позицији централног нападача, што се може схватити двојако – прво, сама динамика утакмице претпостављала је црвено-беле чешће у средњој зони, можда и ниској зони. Ту је и претпоставка да ће Брага покушати да притисне у вишим деловима терена у моментима када је Звезда у првој фази поседа, било у отвореној игри, било у моментима када је лопта на пет и по метара.

Тада вам, свакако, помаже изразито брз офанзивни фудбалер.

Друго, можда и интересантније, ту је и специфичност португалске школе фудбала, у којој задња линија игра доста високо. Примера ради, Морињов Порто, шампион Европе 2004. године, играо је у ромбу (1-4-3-1-2) са изразито високом последњом линијом. Тако нешто постало је теже након промене офсајд правила 2005. године, али се, наравно, доста брзо вратило у фудбал као решење неких од најбољих екипа на свету.

И у тим околностима, дакле, брзи нападач је веома драгоцен, у било којој верзији напада у офанзивној транзицији (дакле, у контранападу или брзом нападу).

Брага је поново играла у 1-3-4-3 систему. У оваквим околностима, које свакако нису ретке (посебно је било занимљиво то било видети у дуелу Енглеска – Немачка на Европском првенству ове године), када се облици подударају, инвидуални или групно-тактички дуели постају важнији.

Тако је, рецимо, вертикална игра два на два једно од класичних решења које користе екипе са лоптом.

Али у оваквим околностима и онај ментални став са којим играчи изађу на терен, сваки од њих засебно, постаје додатно важан. Једноставно, мање је простора и времена које носилац лопте има, додатна агресија се практично подразумева јер су сви услови притиска и пресинга већ унапред постављени. Стално играте под контактом, стално намећете контакт када немате лопту.

Црвена звезда није доминирала. Ни близу. Говорити да ли је то и покушавала вероватно није умесно... Просто, Брага је кудикамо више нападала, али није створила много тога више него Црвена звезда, која је имала тек нешто изнад трећине времена лопту у првом делу сусрета.

У оваквој утакмици није необично што су оба гола стигла из пенала – изазваних после прекида.

И сада, наравно, остаје онај лепши део. Али свакако и тежи. Јер, црвено-бели су овде већ били. Како направити наредни корак, како проћи даље него раније у нокаут фази Лиге Европе једино је питање на које ће у Љутице Богдана тражити одговор у наредним месецима...