Читај ми!

Месију свака част, али Левандовски је заслужио Златну лопту

Лионел Меси освојио је седму Златну лопту, док је Роберт Левандовски, изненађујуће (или не), остао без награде за најбољег фудбалера у 2021. години. Као и много пута у историји, лауреата су одлучиле ствари које су се одиграле ван фудбалског терена, а Пољак остаје без заслуженог признања другу годину заредом.

Сваке године подигне се велика прашина када Франс футбол бира најбољег фудбалера на свету, односно добитника Златне лопте. Често се мишљење јавности не поклапа са избором нјбољег, понекад ни сами критеријуми приликом избора не буду превише јасни.

Живимо у свету где комерцијалне користи умногоме надмашују спортска достигнућа и то чак више није ни тајна, али када је у питању избор за најбољег фудбалера године, спортски и искључиво спортски мотиви морали би да буду пресудни.

Гледајући кроз историју, јасно се може видети да су многобројни фантастични играчи остали ускраћени за награду, упркос сјајним остварењима (личним, клупским и репрезентативним), али се приликом гласања обраћа пажња и на неке друге сегменте - таленат, фер-плеј, па чак и целокупну каријеру.

Тешко је, приликом гласања, ослободити се субјективног осећаја привржености, ограчинити се само на једну календарску годину, притом рангирати личне и екипне резултате постигнуте у различитим тимовима, репрезентацијама, такмичењима...

Списак великих фудбалских звезда које нису добиле престижно признање је километарски дугачак, а најбројаћемо само неке - Тјери Анри, Ћави, Паоло Младини, Френк Рајкард, Дејвид Бекам, Франко Барези, Андрес Инијеста, Кени Далглиш, Алесандро Дел Пјеро, Ђанлуиђи Буфон, Јирген Клинсман, Вејн Руни...

На овој листи чак нису играчи који важе за једне од најбољих свих времена - Марадона, Пеле или Пушкаш, а разлога за то има и превише.

Да ли је Меси заиста најбољи у 2021. години

Лионел Меси освојио је седму Златну лопту у својој каријери. Аргентинац се сматра једним од најбољих, ако не и најбољим фудбалером у историји "најважније споредне ствари на свету", али то сада није тема.

Главно питање је да ли је Меси заиста заслужио Златну лопту у 2021. години. Лични утисак је да, без обзира на све квалитете десетке "гаучоса" и све приказано на теренима Европе и Јужне Америке, награда је требало да припадне другом.

Роберт Левандовски је већ деценију један од најбољих европских нападача, а последње две године игра у животној форми. Пољаку је награда прошле године измакла због пандемије коронавируса, која је натерала Фифу и Франс футбол да први пут не доделе признање откако је установљен избор за најбољег фудбалера.

Ове године, Левандовски је постигао 64 гола у свим такмичењима, док је осам пута асистирао саиграчима код погодака (Аргентинац има 41 погодак и 14 успешних додавања).

Бројни параметри иду у корист Месија - број додавања, дриблинга, створених шанси саиграчима, али су они поприлично у складу са позицијама које два фудбалера заузимају на терену.

Што се трофеја тиче, Пољак је са Бајерном освојио титулу у Немачкој, Меси је са Барселоном остао кратких рукава у првенству, али је узео Куп краља; Левандовски је освојио Светско клупско првенство са Баварцима, док је Аргентинац са националном селекцијом тријумфовао на шампионату Јужне Америке, чиме је први пут у каријери освојио трофеј са "гаучосима".

"Заслужио си Златну лопту. Прошле године, сви су били сагласни да је требало да будеш победник", поручио је Лео Роберту Левандовском приликом доделе трофеја.

Нико не спори да је Меси велики играч, понављам, вероватно и најбољи у историји фудбала, али чини се да су ове године награду донеле ванспортске околности.

Наиме, Меси је ове сезоне одлучио да напусти Барселону и пресели се у Париз, где је, гле чуда, седиште Франс футбола. Аргентинац је тим потезом уперио рефлекторе у већ светлом обасјан град, који годинама уназад покушава да постане престоница европског фудбала.

Меси је успео у ономе у чему пре њега нису Роналдињо, Кавани, Бекам, Ибрахимовић, па и Нејмар и Мбапе, а Французи то свакако умеју да цене.

Не би било поштено рећи да је Меси у Париз отишао по Златну лопту, напротив - Паризу је Меси био потребан више него Париз Месију, а и шест раније освојених награда довољно говоре за себе.

Ипак, Левандовски је Златну лопту заслужио још прошле године, док је ове задржао квалитет игара, али то једноставно није било довољно.

Одавно је спорт превазишао границе спортског игралишта, а надметања су поребачена на неке друге нивое и та чињеница мора да се прихвати. Пољак није прва, а сигурно ни последња "жртва" комерцијализације спорта, чега ћемо тек бити сведоци у будућности.

Меси је глобална, не само фудбалска, мегазвезда, док је Левандовски помало "досадан" у својој генијалности, а на крају му је припала утешна награда - изабран је за најбољег нападача године.

Необичан случај Харија Кејна

Колико је систем гласања неправедан и најблаже речено чудан показује и случај Харија Кејна, који је по броју гласова заслужио тек 23. место на листи најбољих фудбалера у 2021. години.

Очигледно је било да се капитен Тотенхема и енглеске репрезентације неће умешати у борбу за сам врх, али је Кејн прошле сезоне био најбољи стрелац и асистент Премијер лиге, вероватно најквалитетније и најзахтевније фудбалске лиге на свету.

Енглеску је одвео до финала Европског првенства, у квалификацијама за Светско првенство био је, уз Депаја, најбољи стрелац са 12 погодака, а притом је постао и најбољи стрелац у историји "гордог албиона".

Све то донело је Кејну помало понижавајуће 23. место у избору за најбољг фудбалера године, без обзира на очајне резултате његовог Тотенхема током 2021. године.

С друге стране, Бразилац Нејмар, који је у овој години освојио Куп и Суперкуп Француске, добар део и прошле и ове сезоне пропустио због повреда, што га је и омело да покаже колико зна - заузео је 16. место на листи.

Али, Нејмар наступа за Пари Сен-Жермен и његова комерцијална вредност је миљама испред повученог Енглеза са говорном маном.

Срби далеко од Златне лопте

Упркос великом успеху српске репрезентације и директном пласману на Мундијал у Катару, нико од српских фудбалера није се нашао на скраћеној листи од 30 најбољих светских фудбалера.

Истина је да је национални тим скуп искусних и талентованих играча, као и да је селектор Драган Стојковић Пикси улио позитивну енергију "орловима", али појединачно гледано српски фудбалери, према мишљењу Франс футбола, не заслужују да се нађу међу најбољима.

То важи и за Душана Тадића, једног од најбољих "десетки" у европском фудбалу, који своје умеће показује из недеље у недељу у дресу Ајакса у холандском шампионату и Лиги шампиона.

Душан Влаховић један је од најтраженијих младих нападача у Европи, тренутно је најбољи стрелац италијанског шампионата, а са мање од 22 године редовно тресе мреже и у дресу репрезентације.

Александар Митровић, истина, игра у другој лиги Енглеске, али је ове полусезоне већ постигао 21 погодак у шампионату за Фулам. Томе се морају додати феноменалне партије у дресу "орлова", као и одлучујући гол против Португалије који је одвео Србију директно на Мундијал, за разлику од последња два шампиона Европе - Италије и Португалије.

Најближи освајању Златне лопте од српских фудбалера био је Драган Џајић, који је 1968. године заузео треће место иза Џорџа Беста и Бобија Чарлтона.

У години највећег успеха српског клупског фудбала, када је Црвена звезда постала шампион Европе 1991. године, друго место са Лотаром Матеусом поделили су Дејан Савићевић и Дарко Панчев, иза добитника награде Жан-Пјера Папена, замислите, Француза.

Предраг Мијатовић је 1997. године заузео друго место на листи иза Бразилца Роналда, да би годину дана касније Давор Шукер био други на листи иза Француза Зинедина Зидана, иако је Мијатовић те године својим поготком донео Реалу титулу шампиона Европе, чекану 32 године.

Круну екс-ју фудбалу донео је Лука Модрић, који је 2018. године својим играма просто "натерао" Фифу и Франс футбол да му уруче Златну лопту, испред Кристијана Роналда и Антоана Гризмана.