Звезда таман толико добра да још једном победи Лудогорец

Црвена звезда је почела меч у варијетету 1-3-5-2 система (са 2-1 везним редом, дакле 1-3-4-1-2, што се с правом сматра немачким обликом, а има и лепу традицију у Италији), са Срнићем на позицији левог крилног бека.

Међутим, није се дуго играло пре него што је београдски тим прешао у 1-4-2-3-1 облик, са Срнићем поред Његоша Петровића испред последње линије. Катаи, Канга и Иванић су били иза Павкова.

Лудогорец, сходно и овој, у не малој мери тромој утакмици, није превише тога мењао, али није превише тога ни радио. Бугарски тим има новог тренера однедавно, прецизније промовисао је помоћника у шефа стручног штаба (у једном моменту жеља бугарског тима био је и Марко Николић, тада тек што је напустио Локомотиву).

Гостујућа екипа састављена је од поприличног броја квалитетних фудбалера, али све оно што они раде скупа, било да је то у три фазе поседа, било у три дефанзивне фазе (останимо само у најопштијој таксономији фудбалске игре), напросто није нити довољно добро, посебно није ни довољно иновативно и њихова општа учинковитост тиме јако трпи.

Толико о њима, јер ту заиста нема превише тога што надилази, још једном понављамо, веома респектабилан индивидуални квалитет. Када екипа није много тога изнад збира атрибута играча које има, онда то никада неће бити претерано успешна екипа у контексту у коме се такмичи.

Црвена звезда, са своје стране, свакако је кудикамо организованија екипа, а тиме је и боља екипа.

Додуше, она има проблем да структурирано путује са лоптом тереном у неким ситуацијама, исувише честим на овом мечу. То значи да играчи и лопта, такорећи, не иду заједно. Дакле, или лопта иде пребрзо испред фудбалера, или играчи иду прерано испред лопте.

То некада игру црвено-белих чини сувише директном, а тиме прогресије неприпремљеним и неучинковитим. Проблем настаје и у дефанзивној транзицији, када офанзивна структура која није најбоља постаје дефанзивна структура која није најбоља. Тиме се губи контрола над утакмицом.

У том смислу не помаже што Канга није фудбалер који увек на довољно јасан или, у крајњој линији, конзистентан начин тумачи своју улогу. То тера његове саиграче да се прилагођавају његовим кретањима, али је готово немогуће то урадити у адекватном тренутну, јер, понављамо, проблем је онда када непредвидивост једног играча превазилази утисак који оставља на противника и прелази и на његову сопствену екипу.

На срећу, Звезда је, рекосмо, организованија екипа од Лудогореца, а такође поседује јако велики број веома квалитетних фудбалера. И овога пута довољно да се тријумфује против бугарског тима, још једном јако лепим поготком.

Ово је, дакле, било против Лудогореца. И било је довољно. Али већ у наредном колу, против Браге, неће бити довољно. А управо ће у Португалији српски првак морати да игра на вишем нивоу (на нивоу на коме је свакако спосован да буде, што је и показивао) како би стигао до оног резултата који ће му обезбедити наставак такмичења у Лиги Европе.