Звезда – Митјиланд, превише грешака за било шта осим пораза

Читава физиономија ове утакмице, наравно, одређена је једним детаљем. У моментима када је утакмица још била несређена (израз који се често користи јесте „разводњена", али би у контексту временских прилика то могло бити погрешно протумачено), оба тима су покушавала директном игром да угрозе ривала.

Црвена звезда је са Павковим долазила у ситуације да, по освојеној другој лопти, дође и до ударца на гол, истина не претерано опасних. Оно главно од Звезде тек је требало да дође...

Разлог зашто није није тешко наслутити. Управо се у овом периоду директних напада боље снашла данска екипа, иначе веома јасно дефинисана, са веома чистим и јасно видљивим (па и доста модерним, што не чуди знајући одакле долази) принципима у свим фазама утакмице.

И они су у игру улазили директно, али су стајали у распореду који је омогућавао и игру кратким или краћим пасом (уместо да се скупе на једном боку, рецимо, како би се борили за другу лопту у компактнијем облику). Након једног таквог кратког додавања које је претходило дугом пасу, фудбалер Митјиланда је побегао дефанзивцима Црвене звезде, који су, у мору неких других проблема (који се тичу њиховог положаја у односу на лопту, општег положаја тела и слично), морали да бране већи простор него што би био случај да тог кратког паса није било.

Након изласка Дегенека црвено-бели су стајали у 1-4-4-1 средњој зони, што остаје далеко најчешће примењивано решење у ситуацијима нумеричког дефицита, принуђени да буду реактивни, тек да реагују на оно што противник ради.

Дански тим је играо у 1-3-2-4-1 офанзивном облику, баш као и национални тим ове земље на недавном Европском првенству већину времена. Унутар њега виђене су веома сличне ротације као и у дуелу одиграном пре две седмице, са дијагоналним кретњама крилног бека на левој страни, односно извлачењем на бок Евандера (у првом мечу то је чешће био Пионе Систо).

Када томе додамо и начин на који се у свим фазама поседа, па и трећој, дакле завршној, користе централни бекови у овој екипи, постаје јасно да дефанзивна организација против ње није нимало лака, ни са пуним играчким капацитетима. 

Проблем за Митјиланд је био тај што су предности на боку тражили после дужих додавања, односно директних промена стране. То им је доносило потребан пробој, али није превише реметило српског шампиона који је релативно лако бранио наставак акције, односно ма које убацивање лопте у казнени простор.

Са такозваним „степенастим нападом", сачињеним од више кратких додавања кроз блок противника, Митјиланд би натерао фудбалере Звезде чешће да реагују, да се прилагођавају чешћим променама позиције лопте, што би имало веће шансе да их ремети у мери да касније брањење казненог простора буде теже.

Нападања дубина такође није било колико би се можда очекивало, свакако колико је потребно када се игра против ниске зоне (а ово Митјиланд ради јако добро, треба погледати само гол који су постигли против Лудогореца и то постаје јасно). 

Како је меч одмицао, како неретко бива, екипа која има играча мање, али којој не мањка играчки квалитет, а која, притом, играјући на свом стадиону има и ту врсту менталне потпоре, полако је постајала све мање пасивна.

Најважније је било издржати до полувремена и допустити Дејану Станковићу и његовом стручном штабу да изнова „наместе екипу" за новонастале околности. Увек је први удар најтежи за екипу чији играч добије црвени картон, а њега је Црвена звезда прегрмела.

Али потом је примила гол када заиста на то није била принуђена, или другачије, примила је гол који је свакако могао бити избегнут.

И онда, у ситуацији када је нумеричком придодат и резултатски дефицит, постаје практично немогуће причати ни у најштуријим цртама о ма каквој тактици, стратегији или општем приступу фудбалера Црвене звезде. Остаје чињеница да је дански тим веома лако могао да постигне и више голова до краја дуела, који и такав не кошта Црвену звезду превише, јер и даље положај на табели који доноси европско пролеће зависи само од онога што онда ради на терену.

А у овом клубу имају свако право да се надају да ће у преостале две утакмице то бити кудикамо боље него у дуелу са Митјиландом, што је Црвена звезда свакако и показивала ове сезоне у Лиги Европе.