Митјиланд поставио многа питања на која Црвена звезда није имала одговор

Као и у мечу са Лудогорецом, Црвена звезда је изашла у 1-3-4-1-2/1-3-4-3 облику, што већ постаје њен манир у европским утакмицама, са којим је стручни штаб Дејана Станковића почео и пре ове сезоне.

Међутим, за разлику од дуела у Бугарској (са Брагом је такође било одређених несигурности), Црвеној звезди је било посебно тешко да у овом дуелу контролише фазе и моменте игре.

Дански тим је, за разлику од свог меча са Лудогорецом (у коме су били посебно квалитетнији од ривала, иако је на крају било 1:1), више личио на 1-3-5-2 него на 1-3-4-3, са Евандром поред Нвадикеа и Кајустеа у другој линији, иза Систа и Исаксена.

Црвено-бели су имали неколико проблема против Митјиланда, али проблема који су се углавном манифестовали у зони испред, иза и уопште око Драговића (не стриктно повезани са његовом игром, колико са структуром утакмице).

Простор иза једног од „бочних" централних бекова је и класични простор који се напада против екипе која се брани са пет дефанзивних фудбалера. Неколико ротација, у којима се Систо спуштао или извлачио у бочни коридор (посебно интересантно, посебно у садејству са дијагоналним нападањем дубине крилног бека Дира), отварале су велики простор чијом експлоатацијом је домаћи тим дошао до неколико прилика (и једне погођене стативе у првом делу сусрета).

Уопште узев, Митјиланд је био спремнији да буде тим који ће на структуриран начин, рециклирајући посед према потреби (враћајући лопту у ниже зоне, са жељом да реконструише напад – нешто чему се на стадионима у Србији веома често звижди), угрожава противника.

Приликом прве фазе поседа, где Црвена звезда такође у већем броју случајева није успевала да буде квалитетна у оној мери која би јој дозволила успешан притисак, Митјиланд је најчешће једноставном кратком дијагоналом од голмана према централном беку Пауло Виктору успевао да заобиђе прву линију Црвене звезде и да је одмах врати у средњу и ниску дефанзивну зону.

На средини терена Звезди није помогло што Канга не спада у оне фудбалере који ће да савршено остану у оквирима модела игре или плана за одређену утакмицу, а Срнић, просто и једноставно, са својим сетом атрибута на овом делу терена може доста једнодимензионално да помогне.

Управо то је и примећено на одмору, када га је заменио Крстичић.

Али уз све ово, играјући против екипе која припада фудбалској култури која је далеко најнапреднија на свету када су у питању прекиди, Црвена звезда је стигла до предности из управо једне такве ситуације.

Чуди, заиста, реакција играча Митјиланда током поменуте ситуације. Црвено-бели су освојили другу лопту, тиме отпочели такозвану другу фазу прекида о чијој важности Пепајн Лајндерс, помоћник Јиргена Клопа у Ливерпулу често говори, и одмах је послали назад пред гол ривала.

А тамо је настала, за њих, веома повољна забуна. У оваквим приликама најважније да екипа која се брани не оде колективно превише ка лопти, већ да брани оквир гола равномерно. Управо то нису урадили, оставили су играча на другој стативи самог (далеко најважнији простор за брањење у оваквим моментима) и кажљени су примљеним голом.

Напослетку, Црвена звезда је примила погодак и није стигла до победе, али, тешко је наћи замерку том исходу. Просто, српски шампион није био бољи од свог ривала у Данској, што не сме да одузме превише од задовољства освајања још једног бода у Лиги Европе.

Са друге стране, овај меч пружа сасвим довољно материјала за анализу и, кроз корективни рад на терену, исправке и корекције који ће црвено-белима донети још тих пар бодова колико ћеим бити потребно да остварење већег дела овосезонских европских амбиција.