Партизан славио у утакмици као осмишљеној за њега

Делује, а да то није само утисак показује и резултат, да је ово био меч који је Партизану свакако веома пријао. Напросто, многи предуслови који одговарају овом тиму су били ту, а то је, између осталог, проактиван противник који има јасну намеру да на свом стадиону стигне до важног тријумфа, али који у самој офанзивној организији, у којој је и проводио највише времена, има мањкавости које није претерано тешко уочити, а тиме ни искористити по освојеној лопти.

А опет, управо су то квалитети – дакле, јасно дефинисани принципи у дефанзивној организацији, а онда и механизми у нападу у било којој врсти офанзивне транзиције – који су веома изражени у игри овог и оваквог Партизана. То је нешто, просто, у чему је Партизан веома добар.

Слично као у утакмици коју је Црвена звезда одиграла са Брагом, стабилност српског тима, понајвише у равној 4-4-2 средњој зони по којој је, такође, овај тим Партизана и поприлично препознатљив, доноси могућност да оне неумитне ситуације у којима се повећава темпо утакмице, у којима је већа учесталост промена поседа, па и групних и индивидуалних грешака, буду решаване у корист управо Партизана, а не противника. За разлику од поменуте утакмице одигране у Београду, Партизан је против себе имао ривала који ипак није на истом тактичком ступњу, па је тиме и лакше долазио до, по себе, повољних ситуација.

Баш те и такве ситуације доводиле су црно-беле до најбољих прилика да угрозе гол, а брзи напад Партизана (који се у фудбалу дефинише као напад после освојене лопте у средњој зони) један је од свакако његових највећих оружја.

Партизан је веома опасан био и после прекида, где се такође веома јасно могу видети принципи којима је екипа Александра Станојевића доследна већ неко време. Рецимо, нападање тзв. „зоне пет" на слепој страни супарника (друга лопта после центаршута) јесте донела Шћекићу ситуацију у којој је он погодио стативу.

У наставку се утакмица незнатно разводњила, са суштински превеликим дистанцама међу линијама оба тима. То најлакше препознате у телевизијском преносу када, током просечног кадра на регион око средине игралишта (дакле, средња зона), не видите барем 50 одсто играча оба тима.

Чак и у овим околностима, Партизан је деловао као боље снађена екипа. И опет, то потврђује нови постигнути погодак. Још једном је Партизан избегао да игра против пуне одбране противника.

Имајући у воду састав групе у којој се налази српски представник, овај тријумф може бити важан, па чак и напослетку пресудан за пласман у нокаут фазу такмичења. Још релевантнији од ових бодова јесте начин на који се до њих дошло, што може да представља пут да црно-бели континуирано долазе до добрих резултата у овој, првој сезони Лиге конференција.