Читај ми!

Звезда савладала екипу вероватно и бољу од себе

У европским утакмицама Црвена звезда (као и ма који српски клуб, додуше у мањој мери) можда има право да говори о чињеници да њени ривали у највећој мери располажу већим средствима и тиме приликом да добаве себи квалитетније фудбалере. Али некада, као у утакмици са Брагом, беспредметно би било говорити о томе, јер је овде реч о чињеници да су сучељене екипе представници две различите фудбалске културе, на неравноправним нивоима развијености. Отуд овај тријумф црвено-белих има, и у том контексту, посебан значај.

Постоји јасна свест у тренерском свету да су португалске екипе (уопште португалска лига), једне од најшколованијих и најобученијих на свету.

Управо то вам и доноси едукација тренера којој се много пажње придаје у Португалији, која има једну од најбољих лига у Европу по релевантном коефицијенту (чак испред француске, па и руске или турске лиге, у којима су играчи кудикамо боље плаћени).

Брага је играла у 1-3-4-3 систему у Београду, са 3-2 структуром у другој фази поседа. Екипа Карлоса Карваљала је, сходно испричаном, радила толико тога правилно, уџбенички. Од начина на који се кретала последња линија са референцом на лопту (механизми последње линије су иначе есенцијални али и теже тренирани када говоримо о линији са пет играча, јер Брага се бранила у систему 1-5-4-1/1-5-2-3), положај тела сваког од играча од којих је била сачињена та линија, препознавање момента када у ниској зони корекција „пуца“ и када се прелази на брањење бочне лопте, опет са својим специфичним принципима...

Офанзивно, с друге стране, имамо синхронизована нападања дубина, конзистентну структуру са играчима у тзв. „квадратима“ (ово је Звезди правило посебне проблеме, што јесте необично јер свакако није неочекивано)... Ту су и прекиди, јасно дефинисано вађење лопте на офанзивном ауту, углавном преко централног нападача, нападање свих пет виталних зона на офанзивном корнеру... Све то у игри Браге.

Ово је само фрагмент фрагмента у игри једне организоване екипе, али није потребно много више од овога да бисте препознали добро тренирану и, надасве, квалитетну екипу.

Оптерећујући последњу линију Црвене звезде са пет играча (3-2-5 офанзивни облик), Брага је доводило српског шампиона у непријатну ситуацију која је често решавана спуштањем Катаија ка левом боку. То није оптимално јер понајбољег играча Црвене звезде удаљава од свих оних простора на којима може да буде опасан по одузимању лопте.

У овим околностима Звезда није могла да у довољној мери буде протагониста на овом сусрету (или у ма каквој мери у већем делу утакмице).

Улазак Крстичића у наставку сусрета донео је Црвеној звезди ону количину баланса и немалу количину тактичке обучености некога ко је годинама играо у Италији.

Звезда ни тада није бриљирала, али је добила ону стабилност која јој, макар у европским утакмицама, даје прилику да искористи ма какву неизнуђену несигурност противника, била она у отвореној игри било у прекиду.

Управо тако је Звезда и повела, нападајући другу линију Брагине зоне на дефанзивном корнеру.

Но, малтене у следећем нападу понестало је управо ове стабилности (и много чега још у датом моменту, али није тренутак да се о томе говори), а Брага је сада била та која је то искористила.

На срећу, у тим сукцесивним моментима нереда и неорганизованости, све је резултатски решено још једним голом који је постигла Црвена звезда.

Реч је овде о вредној победи у утакмици која је показала колико ће захтевно бити изборити нокаут фазу Лиге Европе ове сезоне, али и која је показала да Црвена звезда, уз одређене модификације посебно, и те како може у томе да успе.