Читај ми!

Станковић: Лигу шампиона не могу да одузму, против Радника као и у суботу

Тренер фудбалера Црвене звезде Дејан Станковић изјавио је да му је жао фудбала и ситуације која се предходних дана одвија око новонастале Суперлиге. Шеф струке црвено-белих додаје да жели да његови изабраници против Радника у Купу играју попут онога у домаћем првенству.

Црвено-бели су у суботу у 32. колу Суперллиге победили екипу из Сурдулице 2:1 на стадиону "Рајко Митић", а исти ривали састаће се у среду на истом месту у полуфиналу Купа од 17 сати.

"Била је то чудна утакмица. Волео бих да поновимо 50 посто од оног што смо одиграли прошле суботе. Имали смо фантастичну статистику, шутирали смо 35 пута на гол, 17 у оквир, уз посед лопте, шансе које смо имали...Нека сутра буде као прошле суботе", рекао је Станковић за клупски сајт.

Станковић је открио да екипа није увежбавала пенала, али прекиде јесте.

"Нисмо вежбали извођење једанаестераца. Видећемо ко ће шутирати, ако дођемо у ту ситуацију. Пенал није промашио само онај који га није изводио. Буде ми жао кад играчи промаше, видим да им је криво после меча. У сваком случају, први извођач је Катаи", рекао је Станковић.

"Што се прекида тиче, имамо много играча са добром ногом. Могу да центрирају Бен, Катаи, Канга, Николић који је то фантастично чинио против Радника. Феноменални су то извођачи, без обзира на то да ли је у питању корнер или фаул око шеснаестерца. На сву срећу, имамо фудбалере који су храбри скакачи, јер су зоне које ми нападамо заиста опасне. Може да дође до судара, али храбри смо и увек после прекида идемо на гол. Као играч сам увек веровао у прекиде и научио сам да један такав ударац може да те доведе до позитивног или негативног исхода".

Фудбалски свет уздрман је информацијом о оснивању европске Суперлиге.

"Жао ми је фудбала, јер се он игра због навијача. Што се тиче коментара, све је то изнад нас и недодирљиво. Моје мишљење је да такмичење губи суштину и жар, уколико нема испадања и квалификација, те да се све на крају сведе на новац. Ако је то циљ - у реду, не могу ништа да кажем, али оно о чему могу да говорим је 22. мај 2010. године и стадион Реал Мадрида када сам освојио Лигу шампиона са Интером. Те сузе радоснице нико не може да купи и плати, то не може да се одузме...Ни мени, ни мојој деци, ни будућим генерацијама које почињу да тренирају фудбал због освајања Лиге шампиона. Јер то такмичење је нешто о чему се машта. Мени је то био сан, круна каријере", закључио је Станковић.