Ко добија, а ко губи оснивањем нове фудбалске Суперлиге

Оснивањем Суперлиге, новог елитног такмичења, фудбал свакако неће бити исти. Тектонске промене у "најважнијој споредној ствари на свету" су неминовност, остаје отворено питање који су бенефити, али и последице одлуке најбогатијих европских клубова.

На прву лопту, аргумената против формирања Суперлиге има далеко више. Мало ко је имао позитивну реакцију на оснивање такмичења, осим наравно људи из клубова који су га оформили.

Свој глас против Суперлиге подигли су бројни садашњи и бивши фубдалери, функционери, навијачи, па и политичари, а поједини су потез богатих клубова назвали "себичним", "срамотом", али и "објавом рата фудбалу".

Против новог такмичења је, природно, Уефа, пошто би Суперлига у поптуности уништила квалитет и значај Лиге шампиона, али и национални савези који су се ставили на страну Европске куће фудбала.

Новоформирано такмичење, према плановима оснивача, требало би да буде затвореног типа. Лигу би играло 20 клубова – 15 сталних чланова, али и пет клубова који би прошли одређене "квалификационе механизме".

Није прецизирано какви су механизми у питању, али је јасно да ће мерила бити новац и маркетиншки капацитети, а не квалитет екипе и успех у националним такмичењима.

За сада, сугурни учесници су 12 клубова оснивача Суперлиге – Барселона, Реал, Атлетико (Шпанија), Јувентус, Милан, Интер (Италија), Манчестер јунајтед, Ливерпул, Манчестер сити, Челси, Арсенал и Тотенхем (Енглеска). 

Богати постају још богатији, ко још брине за сиромашне

За учеснике Суперлиге обезбеђене су богате награде. Према проценама, почетни буџет такмичења требало би да буде око пет милијарди евра, а главни спонзор је Џеј Пи Морган, једна од најјачих америчких финансијских компанија.

За учеснике је предвиђен и унапред одређен новац, који би требало да буде финансијска инјекција клубовима после економске кризе изазване пандемијом коронавируса. 

Према новом систему, богати клубови постаће још богатији, што ће довести до додатне поларизације у фудбалу, са којом Уефа муку мучи годинама уназад.

На другој страни ограде је остатак фудбалског света. Клубовима "друге и треће класе" пласман у елитно такмичење остаће само сан, а многи од њих, историјски гледано, имају све предуслове да се такмиче са најбогатијима.

Ајакс, Бенфика, Порто, Марсеј, Дортмунд, ПСВ, Селтик, па и Стеауа и Црвена звезда, само су неки од клубова који у својој ризници имају трофеј намењен шампиону Европе, али неће бити део новог пројекта.

Још драстичнија ситуација је са клубовима са Истока. Осим можда Зенита, мало који клуб из источне Европе може да буде конкуренција Западу, када су финансије у питању, што значи да ће једно огромно фудбалско тржиште пасти у запећак и временом се или угасити или свести на аматерски ниво.

Посебно питање је како би се ново такмичење одразило на српске клубове, пошто је јасно да они до Суперлиге не би могли да дођу ни у сновима. Партизан и Црвена звезда четири пута су учествовали у Лиги шампиона, а пут до ње је трновит, али прилично олакшан у последњим годинама.

Концентрација квалитета или обесмишљавање фудбала

Концепт Суперлиге је такав да се у њој такмиче најбогатији, што у модерно фудбалско време значи и најквалитетнији. Најбољи фудбалери света за оно што приказују на терену плаћени су десетинама милиона зелених новчаница, а ново такмичење гарантује још већи новац у њиховим рукама.

Навијачи у Европи, али и широм света, биће у прилици да чешће, такорећи сваке године, гледају међусобне окршаје фудбалских икона у дресовима Барселоне, Јувентуса, Манчестер ситија и осталих најбогатијих европских клубова.

Квалитет тимова гарантује већи квалитет утакмица, као да је сваки меч у Суперлиги на нивоу једног четвртфинала Лиге шампиона. А то заиста привлачи и радује неутралне љубитеље фудбала.

Играчи, осим додатних нула у уговорима, имаће прилику да се надмећу са најбољима на свету. Заиста, велика фудбалска позорница, како на финансијском, тако и на спортском плану.

Ипак, чини се да је формирање затвореног такмичења у потпуној супротности са начелима спорта и самог фудбала. Лепота фудбала је у признавању различитости и могућности да за лоптом трче сви, без обзира на расу, веру, порекло, имовинске прилике, физичке предиспозиције или менталне карактеристике.

Колико је фудбал помогао сиромашнима да макар у нечему буду равноправни са богатима лепо је приказала мини-серија Енглеска игра (The English Game), која се бави почецима фудбала на Острву.

Не могу сви да играју елитно такмичење, али је неопходно да сви имају подједнаке, или бар сличне шансе да до елите стигну и на фудбалском терену се изборе да играју против најбољих. А то је нешто што нова Суперлига не дозвољава. 

Уефа и Фифа прете, трпеће и репрезентативни фудбал

Јасно је да се Уефа неће предати без борбе, у којој очекује свесрдну подршку Фифе. Национални савези подржали су Европску кућу фудбала, па свим клубовима који желе да играју Суперлигу прети елиминација из националних такмичења.

Такође, играчима који би наступали у новом такмичењу биће забрањено да наступају за националне тимове, односно да учествују на светским и европским првенствима.

Казне и суспензије могу донети резултате, али када се ради о појединцима. У овом случају ради се о 20 најбогатијих европских клубова, што значи око 500 фудбалера из свих крајева света. И то оних најбољих и најквалитетнијих.

Сви они не би учествовали на Мундијалима и континенталним шампионатима, а навијачи националних селекција остали би ускраћени за квалитет игре и спектакл какав репрезентативна првенства са собом носе.

Ствари су далеко од готових. Клубови оснивачи Суперлиге намерачили су се да истрају у својим идејама и спроведу их у дело "чим то буде могуће", са друге стране Уефа и национални савези морају да држе своју линију одбране.

Пандемија коронавируса погурала је реализацију идеје о Суперлиги, али чини се да је одзив мањи од очекиваног.

Кључне борбе водиће се на немачком и француском фронту – Борусија је одбила да приступи Суперлиги, као и Пари Сен-Жермен, док Бајерн жели да испоштује навијаче, али финансијски колач који нуди елита више је него примамљив.

Борбе ће се водити свуда, само не на терену. А у таквој поставци ствари највише губи – фудбал.