Милан пресудио Милану - Звезда показала зубе, платила грешке и наговестила колико може

Два бивша шампиона Европе одиграли су, традиционално, екстремно узбудљив меч.

Звезда и Милан као да не знају да одиграју "досадну", предвидиву утакмицу, са очекиваним исходом и резултатом, ма какав однос снага био.

Да до тако нечег не дође овога пута, побринула се чета фудбалских ратника коју предводи Дејан Станковић.

Милан је у Београд дошао као једна од најбољих екипа Серије А, као екипа која важи за апсолутног фаворита, тим избалансиран искуством и младости, тим вредан око пола милијарде евра...

Иако није било навијача, Београд је још једном, по ко зна који пут и у којем спорту, доказао да се утакмица не игра на папиру, у мислима, на виртуелним конзолама, спортским прогнозама или тикетима, већ на терену.

Црвена звезда је на том терену оставила силну енергију, жељу, зној, упорност и срце, претрчала километре, дала задње атоме снаге, све како би била раме уз раме са највећима.

"Росонери" јесу изашли са комбинованим саставом, вероватно су у мислима већ имали Интер, са којим се у недељу састају у једном од пресудних мечева у домаћем првенству, али таквих изговора има на обе стране, узевши у обзир да српски шампион није могао да рачуна на једног од највећих креативаца Александра Катаија, али и без горива овог клуба - навијача.

Било како било, оно што се могло видети на терену, јесте то да Црвена звезда може да покаже зубе сваком ривалу, да може да се надиграва, напада или брани много јаче од себе и на крају крајева, да ако мора - буде спремна да скупо прода своју кожу.

Ако неко зна како играти, нервирати и наносити штету Милану, то је Дејан Станковић. 

Када је долазио на клупу екипе која га је лансирала у сам врх светског фудбала, о Станковићу се могло чути као о сјајном педагогу, мотиватору, али не и о стручњаку.

Осим што је доказао да су приче о педагогу и мотиватору благо речено тачне, Станковић из дана у дан демантује оне о његовом знању тактичких и стручњачких бравура.

О томе колико су фудбалери Црвене звезде спремни да погину за грб на предњој страни дреса, говоре резултати, али можда и више од тога однос свакога према свом саиграчу.

Фантастично суђење грчког судије Сидиропулоса, о којем је стручњак у студију РТС-а Дејан Недић имао само речи хвале, на моменат је заказало у тренутку када је Његош Петровић био фаулиран на средини терена.

Очекивала се пиштаљка која означава фаул, а када до ње није дошло, четворица фудбалера Звезде, кренула су да исправе правду и освете једног од својих најмлађих саиграча. Дејан Станковић је у тој ситуацији умало и сам прешао границе терена и помогао својим момцима.

Такве, као и ситуације када Дегенек иде главом да изблокира шут Кастиљеха, када већ није могао ногама, или када Станковић речима храбри Радована Панкова, који је постигао аутогол и скривио једанаестерац, довољно говоре о тимској хемији и стању свлачионице Црвене звезде.

Као што је Деки и обећао, Црвена звезда није одступила ни центиметар пред фаворизованим ривалом, већ показао зубе.

Што се тиче тактике, могло се уочити да се Црвена звезда за овај меч определила за формацију са три штопера, али пет дефанзивно оријентисаних играча, нешто што је радила и против Хофенхајма и што се показало као више него добра замисао Станковића, да што је више могуће лимитира нападе противника, а потом са великим бројем играча прелази у нападачки фудбал.

Такође, одлука да након што је остао са десеторицом, не брани пораз од једног гола, већ по скупу цену проба да дође до изједначења, говори о тренерској смелости Станковића.

Црвена звезда је желела фудбал, а не опструкцију игре, надигравала са једним Миланом, била свесна својих недостатака, али такође и својих могућности.

Оно што се понавља кроз читаву историју фудбала, а поготово српску - јесте да велике утакмице и Европа не праштају грешке, биле оне мале или огромне.

Радован Панков, вероватно један од највећих "звездаша" и момака који од малих ногу живи за Црвену звезду, коштао је вечерас свој клуб два гола гостујуће екипе, која врло лако могу да пресуде читав двомеч.

На Панкову, али и свима осталима, је да на таквим грешкама учи, да дигнуте главе настави да ради, напредује, да се бори, како би се оне следећи пут у што мањем броју понављале.

Црвени картон Родића, као и прикупљени картони Мулуновића, због којих обојица неће играти наредног меча, су такође изузетно битни фактори овог двомеча, знајући да Звезда нема праву резервну опцију на позицији левог бека, док је ротација штопера скраћена повредом Ераковића.

Милан је упркос свему: поништеним головима, пеналима, црвеним картонима, драматичним моментима, имао предност од 2:1 и победу у џепу.

Велика грешка коју Милан није научио од колеге из врха светског фудбала - Ливерпула, јесте да се никада не опушта када је Милан Павков на противничкој половини.

Упркос евидентном паду форме у односу на меч са енглеским ривалом, Павков је још једном доказао да се ради о непредвидивом нападачу, својеврсном "џокеру", који пркоси и писаним и неписаним правилима.

Гол Павкова у 90. минуту донео је велику радост, али и задржао наду за чудо и пласман у наредну фазу.

На Звезди остаје да покаже да ли је оно незамисливо и неоствариво ипак могуће, или су фудбалери српског шампиона "преживели како би умрли други дан".