"Стара дама" нашла новог младожењу, да ли је Пирло добра прилика

Јувентус је један од оних клубова који имају све – традицију, новац, трофеје, милионску базу навијача, велики углед код судија и противника, али нешто и даље недостаје. Да ли ће Андреа Пирло то променити?

Вест да је некадашњи фудбалер "Старе даме" заменио Мауриција Сарија на месту тренера првог тима у суботу је "срушила" интернет. "Маестро" је добио предност у односу на много искусније, али и скупље тренере – Покетина, Контеа, Гасперинија...

Мишљења јавности су подељена. Док се једни радују повратку Пирла у Серију А, надајући се да ће бити једнако надахнут са тренерском палицом као што је некада био на терену, други сматрају да је газда клуба Андреа Ањели извршио "фудбалско самоубиство" стваљајући модерну машину у руке неискусног инжењера.

"Играчка легенда" Пирлов главни атрибут

Андреа Пирло је легенда италијанског фудбала. Он је човек који је 20 година провео играјући на високом нивоу у Серији А, притом носећи дресове три највећа клуба на Апенинима – Интер, Милан и Јувентус.

"Маестро" у душу зна како функционишу ствари у националном такмичењу, ужива велики углед код играча, судија и противника и сугурно је фигура која је предодређена за велике ствари.

Његов однос са старијим играчима Јувеа, а њих није мало (Буфон, Кјелини, Бонући...) одржаће мир у свлачионици, нешто што његов претходник Сари никако није успевао.

Велико је питање шта ће бити са Роналдом, пошто италијанска спортска штампа пише да је одлучио да напусти Јувентус и придружи се "легији странаца" у Паризу. Ипак, то је више последица елиминације од Лиона у осмини финала Лиге шампиона, него одраз незадовољаства ангажовањем Пирла.

Младе снаге су већ преузеле ствари у своје руке, али чини се да је тим "најтањи" управо тамо где је у Пирловим играчким данима био најквалитетнији – у делу везног реда који је задужен за креацију игре.

Очекује се да Пирло игра нападачки фудбал, достојан "Старе даме", али уз обраћање посебне пажње на одбрану свог гола, још једне ствари у којој Сари није успео.

Да ли је недостатак искуства заиста толика мана

Очигледна ствар која Пирлу недостаје је тренерско искуство. Једна од карактеристика модерног фудбала је да су међу најбољим тренерима управо некадашње играчке звезде – о Гвардиоли не треба трошити превише речи, Зидан је направио чудо од Реала, док је Лампард имао релативно успешну сезону на кормилу младог тима Челсија.

Међутим, сви они су имали мање или веће тренерско искуство када су преузимали на себе бреме главног стратега једног великог клуба. У Пирловом тренерском "си-вију" стоји једна ставка – десет дана на челу младог тима Јувентуса.

Уколико торински тим у наредне две-три сезоне не освоји европски трофеј, нико се више неће сећати Пирла као мађионичара на терену, већ ће утопити у сивило које као клетва прати његове претходнике. А велико је питање да ли ће имати луксуз од две или три године.

"Стара дама" је недавно освојила девету узастопну титулу шампиона Италије, то већ није никаква новост. Али, од Пирла се очекује да "најмалерознији" тим врати на кров Европе, где многи сматрају да је место једном клубу величине Јувентуса.

Две титуле шампиона Европе делују некако безначајно у односу на седам изгубљених финала, последње 2017. године, управо од Зидановог Реала.

Конте, Алегри и Сари одржали су одређени ниво када је такмичење у Серији А у питању, али то управи Јувентуса није довољно. Довођење Пирла на место тренера свакако јесте ризик који је Ањели преузео, али вероватно ништа мањи него када је на клупу постављен Сари.

На Пирлу је сада да склопи коцкице, од одличних појединаца направи тим који ће напасти титулу шампиона Европе (додуше, Јуве то покушава сваке године), као и да покаже да је једнако добар тренер, као што је био и играч.

Пристисак је огроман. Али, управо у таквим околностима Пирло је давао свој максимум док је организовао игру свог тима на терену. Нема разлога да сумњамо да ће овога пута бити другачије.