Просинечки: У Барију почињу пенали, а ја са центра крећем бео као креч

"Када се спомене Бари, мени не долази ништа друго сем Лига шампиона. То је највећи успех Црвене звезде, велика, историјска утакмица, освојили смо титулу коју на Балкану има још само Стеауа. Успех који се вероватно неће поновити, јер се сада невероватно много улаже и тешко да ће ико имати овакву прилику као ми", рекао је Просинечки за клупски сајт, три дана уочи 29. годишњице освајања титуле шампиона Европе.

Звезда је после 120 минута без голова славила после пенала 5:3, а Просинечки је успешно реализовао први једанаестерац за црвено-беле.

"Био сам сигуран да ћу дати гол, баш као и 1990. на Светском првенству против Аргентине. Тако је било и у Барију, али није било лагано. Тешки су то тренуци, нарочито са Звездом, где си тако близу, а можеш бити тако далеко. Пенали су велика лутрија, они су промашили један пенал, ми смо све дали, а то није било лако. Освојити Куп шампиона је било невероватно за све нас, то нам је била одскочна даска за све даље и одлазак у највеће клубове. Људи су препознали једну велику генерацију. Вежбали смо и пенале, јер је Љупко (тренер Петровић, прим. аут) ту утакмицу направио тако да дође до тога да се игра 120 минута и да се кроз извођење једанаестераца дође до победника, а то смо, на сву срећу, били ми", присећа се Просинечки.

Открио је и шта му је "пролазило кроз главу" уочи извођења пенала.

"Када је дошло до пенала, сви смо пребледели. До тада никада нисам промашио са беле тачке. У првенству, сам био одређен да 'пуцам' једанаестерце, па је било нормално да шутирам први пенал у првој серији. Са центра сам, бео као креч, кренуо ка шеснаестерцу и непрестано у себи понављао: 'Само да га дам, само да га дам'. Осећао сам велику одговорност, а онда ми је пао камен са срца. Јер, остаје у историји записано да сам постигао гол, као и да је искусни Аморос једини промашио са беле тачке и то прави пут у каријери. То су ипак детаљи који ће ми остати вечно урезани у глави."

Једна од анегдота у вези са финалним мечом у Барију каже да је тренер Петровић уочи меча питао играче да ли желе да играју лепо или да узму трофеј, а Просинечки каже да то није било баш тако.

"Није нас питао питао, то су ипак приче. Он то није питао, већ је сам саставио да играмо тако. Љупко је тренер који је пре доласка у Звезду имао одличне резултате и зато је дошао у црвено-бели табор. Са тим резултатима је дошао у најбољу генерацију Звезде и уз његове велике тренерске могућности Црвена звезда је дошла до највећих успеха."

Просинечки је четири године раније из загребачког Динама дошао у Црвену звезду и одмах постао љубимац навијача, који и данас памте његове дриблинге и фантастичне голове.

"После утакмице у Дрездену осетио сам моћ екипе и храбро изјавио да ћемо бити прваци Европе и то без пораза. Пре сваког тренинга смо долазили смо најмање сат времена раније у свлачионицу. То је био један од ритуала. Што се дриблинга тиче, са њим и са 'ролањем' на неки мој начин сам се ваљда и родио. Често сам увежбавао неке финесе, а интересантно је да никада нисам играо у гуменим копачкама, увек сам обувао оне са шест крампона."

Многи љубитељи фудбала и они који су пратили Црвену звезду у походу на европски трон сматрају да је победа над Бајерном у Минхену била круна његове генерације.

"Најбољи меч, с обзиром на то каква је била снага противника, био је онај у Минхену када смо Баварцима очитали лекцију из модерног фудбала. Сјајно смо одиграли и против Глазгов Ренџерса. Голови на путу ка освајању Европе су ми остали у најлепшем сећању. Два Грасхоперсу у Цириху, Глазгов Ренџерсу, Динаму из Дрездена у Београду", истакао је Просинечки.