Голман Звезде Поповић: Нека свако да свој допринос

Голман Црвене звезде Зоран Поповић вредно ради а време проводи у кругу своје породице. Како би се у што бољој форми вратио на терен голманске тренинге обавља и у предворју своје куће. Није крио задовољство што је са саиграчима у време пандемије могао да помогне у неколико хуманитарних акција, а апеловао је на људе да остану код куће и да се придржавају свега што надлежни људи предлажу.

"Постало је већ монотоно, али шта да се ради. Прилагодили смо се сви целој ситуацији како би се што пре све ово завршило. Моји дани су углавном слични. Ујутру се одради тренинг, наш тренер пошаље Борјану и мени, као и свим осталим голманима, који су под уговором са нашим клубом, све оно што би требали да урадимо."

"Сваки дан је нешто другачије, занимљиво је. После тренинга се обавезно чујемо да пренесемо утиске и то је то. Преко дана је класична рутина, углавном гледам серије, то баш волим да радим. Тренутно гледам страну серију „Црна листа". Наравно, радим и поред програма које нам шаље тренер неке додатне вежбе како би остао у што бољој форми. Очекујем да се ова ситуација што пре заврши, а желим да будем у што бољој кондицији", почео је Поповић.

Истакао је да је лопта веома битна како за фудбалере тако и за голмане.

"Управо сам од Јоргачевића добио инструкције како би могао да радим те, голманске вежбе, јер је нама стварно веома битно, нарочито за хватање, да не изгубимо тај осећај. Срећа па живим у кући, имам у дворишту један зид где могу да импровизујем ту вежбу хватања лопте, јесте мало чудно, али морамо да одржимо и ту рутину."

Борјан и он су мајстори за одбрану пенала, али прави рецепт за то не постоји у вежбама.

"Што се пенала тиче, ту нема много шта да се вежба. Имам неколико својих „цака" којима се водим и које радим већ годинама. Најбитније ми је да не кренем раније пре шута и водим се неким својим осећајем, а такође пратим и током утакмице где играч шутира. Водим неку психолошу битку сам са собом. Временом сам постао све успешнији у томе, треба бити миран и сталожен, треба пренети притисак на играча који изводи пенал и то је „успешан" пут."

"О томе сам причао и са Борјаном када су се пуцали пенали у Копенхагену. Тада сам му рекао да је битно да остане сам у својим мислима, да остане миран и баш сам веровао да ће то бити његово вече."

Поповић је такође открио и колико се и с ким највише чује док је у карантину.

"Чујемо се сваки дан. Имамо неколико група. Прва је за тренинг, ту нам шаљу програме по којима радимо. Имамо нашу групу где комуницирамо са људима из клуба по питању организације и свега осталог. Затим се чујемо са тренером Станковићем у посебној групи, тако да причамо нон стоп уколико некоме треба помоћ. За сада, хвала Богу, нико од наших ближњих нема никаквих проблема, верујем да ће тако и остати. Кукамо мало да би било добро да се све ово заврши, жељни смо терена и тако пролазе дани."

Није први пут да је црвено-бела екипа помогла онима којима је то најпотребније.

"Наравно да нам много значи то што можемо да помогнемо неком. И када је дошло питање да ли требају респиратори или тестови, успели смо брзо да се организујемо и прикупимо новац. Ми смо само поставили питање шта је најпотребније јер смо желели да помогнемо, а видим и да много спортиста помаже колико може. Овакве ситуације могу да уједине људе и позивам сваког ко може да помогне да то и уради. Не мора некад ни да се ради о новцу, сваки вид помоћи је добродошао, да се и некој старијој особи изађе у сусрет."

"Апеловао бих да се људи придржавају свега што надлежни кажу, никоме није лако. Можда је нама спортистима је мало лакше, ми смо кроз живот навикли да смо стално у карантину, доста ту има одрицања. Битно је да се свега придржавамо, да што мање има жртава, и верујем да ћемо се убрзо сви вратити нормалним активностима", подвукао је Зоран Поповић.