Живот је леп за оне који иду да побеђују - одлазак Радомира Антића у легенду

Марка је пренела саопштење Атлетико Мадрида, клуба у којем је Антић доживео навјвећу славу, и клуба којем је Антић донео највећу славу.

Реченицу "Радомире волимо те", превали су навијачи Атлетика 90-их година.

"Он је био веома популаран међу навијачима Атлетика, поготово у сезони 1995/1996, када је Атлетико освојио дуплу круну. Међутим, није само Атлетико ожалио Радомира Антића, већ и Реал Мадрид и Барселона, где је радио. По томе је јединствена фигура у шпанском фудбалу, јер је тренирао сва три великана", рекао је новинар Владимир Станковић.

"Сваки тренер има своје животно дело. Без обзира на неке друге резултате - један клуб, један тренутак у нашем животу је круна каријере. Његова круна је тај Атлетико", рекао је Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије. 

Суживот у Шпанији и атмосфера пре свега 

"Није тешко освојити првенство, куп или дуплу круну са Реалом или Барселоном. Али освојити са Атлетиком је изузетно, величанствено и остаје за сва времена", објашњава некадашњи фудбалер Иван Голац.

Српска јавност ће Антића највише памтити као селектора. Памтиће га по репрезентацији која се није трудила да не изгуби и која се није трудила да квари туђу игру.

Радомир Антић је успео да победи и ону отрцану изјаву Герија Линекера, да је фудбал игра којој увек на крају победе Немци.

"Његов фантастичан рад током квалификација за Јужну Африку није награђен адекватним пласманом на Светском првенству, с обзиром да је тај тим имао потенцијал бар да прође у другу рунду, ако не и више", присећа се Станковић.

"Донео је модеран дух, репрезентација је најзад почела да трчи. Пуно је разговарао са играчима, у свим клубовима где је тренирао увео је 'суживот' - петком се окупе пред утакмицу, понекад са супругама, девојкама... Правио је фантастично заједништво", објаснио је Маљковић.

Од Антића су се опростили и поједини фудбалери на које је каријере утицао - Марко Пантелић, Ненад Милијаш и Владимир Стојковић.

Антић је често наглашавао да је Ужичанин где је почео као фудбалер Слободе.

Од Слободе до Шпаније, потписом уговора у кафани 

Данас су се у Ужицу фудбалери Слободе уписали у књигу жалости, због смрти најпознатијег суграђанина.

Милован Рајевац се поруком опростио од пријатеља и, како каже, старијег брата.

Антић је био велики Партизановац, у који је прешао из Слободе 1968. године и остао осам година. Касније се у овај клуб вратио као тренер.

"Био је изванредан играч, ретко који играч може да игра са обе ноге. Њему је било апсолутно свеједно да ли је лева или десна", објашњава Голац.

"Каријеру је завршио у Енглеској и тај његов фантастични шут је донео победу и опстанак Лутону", рекао је Станковић.

Занимљива је прича, неки кажу и легенда, како је Радомир Антић уопште дошао до Шпаније.

Прича каже да се затекао у једној пиротској кафани, где је седео и Вујадин Бошков, тада тренер Сарагосе.

Уговор је потписан у кафани, a Антић је у Шпанији водио Сарагосу, Реал, Овиједо, Атлeтико, Барселону, Селту.

"Вратио је фудбалу Роберта Просинечког, када га је довео из Реала у Овиједо... Један од његових највећих открића био је и Милинко Пантић, којег је довео из анонимног Паниониоса. Нико ништа није знао о Пантићу", присећа се Станковић.

"Његова кућа је била као мала НАСА - са сателитским антенама, које су се окретале на све стране, како би он могао да гледа по пет-шест утакмица дневно", истакао је Станковић.

Како је Антић поново вратио веру у репрезентацију  

Шпанска јавност га испраћа као једног од најбољих познавалаца фудбала. Српска јавност ће га највише памтити као господина или "Мистера".

"Био је човек који је имао став и није дао да се тај став уздрма било када. Имао је карактер, био је доследан, трудио се да обрати пажњу на детаље и у том је био без преседана", рекао је новинар РТС-а Александар Стојановић.