Одлазак "Мистера", најбољег тренера којег је Србија подарила фудбалу

Тренирао је Симеонеа, Де Бура, Лопетегија, Хаџија, Енрикеа, Санчеза, Овермарса, Рикелмеа, Клајверта, Савиолу, Пујола, Ћавија, Инијесту, али и Просинечког, Топића, Видића и Станковића. У конкуренцији најбољих тренера налазио се заједно са Кројфом, Сакијем, Ранијеријем, Дел Боскеом, Липијем, Ван Галом...

Ако сте само успели да се сликате или упознате са свим наведеним именима, сматрајте свој живот посебним. Радомир Антић од њих је учио и њих је учио.

Пре него што је постао један од најбољих тренера које је ова земља подарила свету и фудбалу, једног од двојице који је водио Реал и Барселону и јединог који је Атлетику донео дуплу круну, "Мистер" је био солидан фудбалер.

Порекло води из Републике Српске, одакле су му се родитељи доселили у село Житиште у Банату, где је Радомир рођен 1948. године.

Након селидбе за Ужице, прве фудбалске кораке прави у Слободи, где се не задржава дуго, већ полази пут Београда и облачи дрес Партизана.

Црно-беле боје бранио је осам година, а са тимом из Хумске освојио је шампионску титулу Југославије 1976, што му је отворило врата за нове средине и изазове.

Уследили су ангажмани од по две године у Фенербахчеу и Сарагоси, док је последње дане активне фудбалске каријере провео у Лутону, где се задржао четири године.

Био је један од најзаслужнијих за освајање друге лиге Енглеске, данашњег Чемпионшипа, а потом и опстајања у најјачој лиги у Енглеској, данас Премијер лиги.

Транзиција у тренера

Већ током последњих играчких дана наговестило се да би могао у тренерске воде, а како су наводили из Лутона, био је створен за тај посао. Играо је у одбрани, био истовремено веома смирен, одмерен, на моменте грациозан, али када затреба и темпераментан и борбен.

У 36. години завршава играчку, а почиње тренерску каријеру, као помоћник Ненаду Бјековићу у свом Партизану. Након освојене две титуле у Југославији, сели се у Шпанију, која је оставила највећи траг у његовом животу.

Први изазов као шеф струке имао је у Сарагоси, такође клубу за који је наступао као фудбалер.
Примера му је очито пријала, пошто је једну осредњу екипу попут Сарагосе, са доњег дела табеле пре свега спасао испадања из лиге, а потом одвео до петог места на табели и пласмана у европско такмичење.

Реал

Успех у Сарагоси препоручио га је Реалу, а на клупи "краљевског клуба" наследио је легендарног Алфреда ди Стефана, икону Реала.

Занимљиво је да је управо Антић у Реал довео Роберта Просинечког, хрватског фудбалера који је те године направио историјски успех са Црвеном звездом.

Утисак је да су се "Бланкоси" огрешили о српског тренера. Антић, као трећи тренер Реала у тој години, успео је да подигне шпанског великана на ноге. Са седме позиције, домогли су се трећег места и тако изборили учешће у Купу Уефа.

Наредне године, Антић је успео да буде раме уз раме, па чак и бољи од љутог ривала Барселоне, предвођене Кројфом са клупе, а Куманом, Стоичковим, Гвардиолом, Лаудрупом са терена. Ипак, турбуленција од неколико пораза учинила је да га управа клуба смени у сезони 1991/92.

У тренутку када је смењен, Антићев Реал након 19 кола водио је на табели Примере са седам бодова предношћу у односу на Барселону, која је до краја шампионата успела да сустигне ту разлику и освоји титулу.

Антића је пут одвео потом у Овиједо, којег је такође "Мистер" морао да вади из блата и спасе од испадања из лиге, што је и успео у две сезоне колико се тамо задржао. (Оба пута завршили су на деветом месту.)

Опет Мадрид, овога пута, њему онај прави - Атлетико

Наредни изазов био је мадридски Атлетико, место које ће, испоставиће се, највише уздићи Антићеву каријеру и место где ће оставити неизбрисив траг.

Одмах по доласку, Радомир је водио "јорганџије" до дупле круне, тј. до титуле у лиги и освајања Купа. Занимљиво је да је сезону пре те, Атлетико био два места од зоне испадања.

Пре само неколико дана, Антић се нашао у избору за најбољег тренера у историји Атлетика, раме уз раме са Дијегом Симеонеом, који је имао мноштво тога да као играч, али и као тренер, научи од "Мистера".

Антић је имао три мандата у Атлетику у року од само пет година. Након првог растанка, у наредна два ангажмана служио је да вади "кестење из ватре" које су убацили Ариго Саки и Клаудио Ранијери. Нажалост, лоше резултате овог другог није успео да исправи и Атлетико је испао из лиге.

Пре него што се одлучио за кратку паузу, покушао је поново са Овиједом да опстане у највишем рангу, али му овога пута то није успело, па након сезоне 2000/2001. прави скоро двогодишњу паузу.

Барселона

Радомир Антић 2003. године преузима Барселону и тако улази у историју фудбала и тренерског посла.

Одређен број људи играо је и за Барсу и за Реал, али остаје уписано да су само двојица била тренери обе екипе. Радомир Антић и Енрике Фернандез Виола.

Барселону је преузео у тешком тренутку, онда када је "Блауграна" заузимала 15. место на табели. За полусезону успео је да врати реноме светском гиганту, али и уради много више и битније од тога.

Антић је у први тим прекомандовао Андреаса Инијесту и Виктора Валдеза, а нову позицију на терену доделио је Ћавију.

Потези који ће, испоставиће се касније, одредити изглед и репутацију Барселоне.

Са шеснаестог, "Блаурана" је напредовала на шесто место у првенству до краја сезоне, док је такмичење у Лиги шампиона завршила у четвртфиналу. Доласком нове управе, на челу са Ђоаном Лапортом, Антић је смењен, а на његово место доведен је Франк Рајкард.

Последња станица у Шпанији била му је Селта из Вига, за коју је признао да је била грешка, јер ју је, попут Барселоне, преузео на полусезони и у веома тешким условима, након чега је Селта испала из лиге.

Србија

Након историјских успеха и изазова у Шпанији уследила је пауза дуга четири године, након чега Антић преузима национални тим Србије 2008. године.

Након краха са Хавијером Клементеом и Мирославом Ђукићем, Србија је након дугог низа година имала тренера који је успео да таленат играча преточи у резултате.

"Мистер" је препородио "орлове" који су играли можда и најбољи фудбал у овом веку када је наша репрезентација у питању и одвео их на Светско првенство у Јужној Африци.

Остаће упамћена историјска победа над Немачком, али и они промашени зицери против Аустралије. Више држања руку у природном положају, а не у ваздуху, а мањак цигарета и алкохола, делили су Србију од историјског пласмана у нокаут фазу Мундијала...

Након неуспеха у квалификацијама за Европско првенство, уследила је свађа са ФСС-ом и растанак Антића и репрезентације.

Каријеру је завршио Кини, где је тренирао Шандонг и Хебеј, где је 2015. окончао тренерску каријеру.

Радомир Антић важио је за човека од речи, резултата, успеха и изазова. Није потцењивао слабије, а поштовао је и знао да победи много јаче.

На жалост његове породице, али и свакога ко воли фудбал широм света, Антић није успео да савлада последњег ривала, болест, због које је последња три месеца провео у болници.

Нико никада није боље носио надимак од њега. То "Мистер" красило је његов лик и појаву.

Неизмерно знање и искуство остајало би помало у другом плану од његовог шарма, енергије и људскости. Када се све сабере, са људске, али и тренерске стране, Радомир Антић поставио је лествице које ће ретко ко моћи да досегне.