Како је роштиљ са "Лудаком" обликовао једног од најбољих тренера данашњице

Већ у позним играчким годинама, Пеп Гвардиола знао је чиме ће се бавити када "окачи копачке о клин". Да би испунио свој сан и постао успешни фудбалски менаџер, морао је да учи од најбољих, без обзира на препреке или физичку удаљеност.

И управо је један пут од 8.000 километара одлучујуће утицао на Шпанчеву каријеру. Детаље је открио Тим Рич у књизи "Квалитет лудости: Живот Марсела Бијелсе", која би требало да буде објављена у Енглеској 2. априла.

После 11 година играчког стажа у Брселони, Пеп је каријеру наставио на Апенинима, у Бреши и Роми, а управо су му период проведен у престоници Рима и препорука Габријела Батистуте отвориле пут ка Марселу Бијелси, којег и данас сматра најбољим фудбалским тренером на свету.

Бијелса је у то време предводио селекцију Аргентине. После неуспеха на Светском првенству 2002. године, где "гаучоси" нису успели да прођу групну фазу такмичења, "Лудак" је предводио националну селекцију на Олимпијским играма две године касније - и освојио злато.

Бијелса се тада, помало и неочекивано, повукао са клупе националног тима и одлучио да направи паузу. Време је углавном проводио на свом ранчу у близини родног Росарија, размишљајући о фудбалу, филмовима, књигама...

После неколико сезона проведених у Катару, Гвардиола је, испоставиће се, последње играчке дане у каријери проводио у Мексику, наступајући за мало познати Дорадос. Један од кључних разлога је и што је тренер овог клуба био Хуан Мануел Лиљо, још један стручњак којег је Пеп сматрао најбољим.

И баш те, 2006. године, Гвардиола је успео да закаже састанак са Бијелсом. Све што је било потребно је да прелети 8.000 километара, од Мексика до Аргентине, а "рандеву" је протекао у друштву редитеља и писца Давида Труебе.

Бијелса је госте дочекао приредивши асадо, традиционални аргентински роштиљ, а разговор се врло брзо претворио у фудбалски симпозијум.

Гвардиола је годину дана касније дебитовао као тренер у Барселони Б, а 2008. је постављен за првог тренера Блаугране, са којом је освојио три титуле шампиона Шпаније, као и трофеј шампиона Европе.

Касније је и у Бајерну три пута био национални првак, да би трофејну колекцију употпунио и у Премијер лиги, освојивши две титуле шампиона Енглеске.