Тамо где се игра фудбал чак и када не би смео

Белорусија је једна од ретких земаља која пркоси пандемији коронавируса и која је дозволила спортска такмичења. Није баш лако разумети њихове одлуке.

"Није ми пријатно, употребимо ту конструкцију. Без намере да се прикажем храбријим него што јесам, али заиста се ради о етичком питању. Помисао да ја, било ко из мог клуба или ма ког клуба у Белорусији може да пренесе вирус некоме коме он озбиљно може да нашкоди ми је веома мучна".

"Међутим, истина је да сам ја професионалац, да су моје колеге и наши фудбалери професионалци, а као такви обављамо свој посао. Он подразумева играње у тренутним условима. Докле ће то потрајати, не знам..."

Белорусија се од остатка Европе разликује и по мерама заштите ван спортских објеката.

"Што се тиче ширег друштва, постоји доза обазривости, али ни изблиза не говоримо о обазривости какву видимо у остатку Европе. Белорусија није затворила границе, осим општих смерница не постоје децидирана упутства за модификовање понашања. Када бих то пожелео, без проблема или осуда бих могао да одем у биоскоп вечерас или нешто слично. Мислим да то није одрживо, али ја сам у БАТЕ Борисову тек два месеца (од чега сам месец дана провео на тренинг кампу у Турској) - још увек се и сам упознајем са Минском и белоруским друштвом уопште.

Новинар сарадник РТС-а Лука Јевтовић је члан стручног штаба најпознатијег белоруског клуба БАТЕ-а из Борисова.

Вишаја лига, назив је фудбалског такмичења највећег ранга у Белорусији, стартовала је у четвртак данас, победом Енергетика над БАТЕ-ом, као и Торпеда над Солигорском.

Након 13 узастопних титула, БАТЕ је свргнут са трона од стране Динама из Бреста. Јевтовић нам приближава колико је том клубу битно да се врати на трон и како пореди императив победе са оним који имају клубови у Србији. 

"Титула је јако важна БАТЕ-у, али не постоји она врста притиска каква постоји, рецимо, у Црвеној Звезди или Партизану. Ово, недвосмислено, највећи клуб овде, редован учесник Лиге шампиона и Лиге Европе и постоји јасна намера да се клуб, након једне сезоне, врати тој позицији. Сви услови за тако нешто сасвим јасно постоје. Победили смо у две утакмице четвртфинала Купа екипу Динама из Минска (у питању је, како овде кажу, белоруски класико), што је у складу са намерама да се ове године освоји и Куп." 

Јевтовић се у Белорусију отиснуо из Вождовца, у којем је започео ново поглавље у животу. Доживео је велику транзицију код промене струке. Једно је бити фудбалер, друга ствар гледати га и анализирати очима новинара, а потпуно трећа заповедати њиме.

"Разлика је велика, јер, без обзира што говоримо о фудбалу и животу који је непрестано унутар њега, контекст се умногоме разликује. Ја сам фудбал играо на релативно високом нивоу, али само у млађим категоријама. Много је фактора и бесмислено их је набрајати због којих никада нисам постао професионалац. Али то ми је омогућило да веома рано почнем да учим фудбал (а, немајте дилему), фудбал се перманентно учи)."

"Интернет и телевизија су ми дали прилику да покушам да пренесем начин на који о фудбалу размишљају његови протагонисти. Такође ми је отворило врата која би ми иначе, макар у у овој животној доби свакако била затворена. Али рад на терену, са фудбалерима, припрема утакмица, пропратних тренажних микроциклуса и индивудалних тренажних јединица (опет, да не улазимо превише у материју) је нешто што ме чини изразито срећним". 

Лукин ангажман пре БАТЕ-а био је Вождовац, тим који је у процесу стварања неке потпуно другачије приче и система од осталих тимова у Србији, али и тим који није имао толико превелико бреме резултатских успеха. Јевтовић је одговорио на то како је прилагодити се на средину где је све сем првог места неуспех.

"То заправо није толико тешко. Мени, али и било коме другом верујем. Једино је фудбалски и спортски тежити победи. Изнова и изнова. Некада сте у томе успешнији више, некада мање, али сви играју како би победили, играјући у складу са опредељењем и могућностима у које верују и које имају. Фудбал је исти за играча Стоука и Ливерпула, за тренера у било ком клубу, па и БАТЕ Борисову. Овде је то мало специфичније, ако ни због чега другог, а онда због чињенице да сам ја тек други тренер у историји БАТЕ Борисова који је странац (пре мене ту је био један кондициони тренер из Шпаније, који сада ради у московском Динаму). То са собом носи читав низ изазова."

Једно од Лукиних највећих задужења јесте да унапред шефу стручног штаба, али и колегама помоћницима, као и фудбалерима, припреми наредног противника, од најмањих до највећих њихових одлика. Шта то има да понуди белоруски фудбал? 

"О белоруском фудбалу ми је јако тешко да говорим, јер га, такорећи, још увек нисам осетио. У питању је интересантна историја, јер говоримо о традицији совјетског фудбала коју лично веома поштујем, иако се она, наравно, више везује за Москву и, пре свега, Кијев. Видим велику посвећеност, савршену радну етику и дозу пристојности која свакако понекад недостаје фудбалу у Србији. Наравно, фудбал у Србији има неке своје инхерентне предности."

Поред клупског, задужење има и у репрезентативном фудбалу. Част и привилегију да радиш у амбициозном тиму пружила му је млада репрезентација Србије.

"Рад у младој репрезентацији Србије, као део стручног штаба Илије Столице, за мене је велика част и велико задовољство. Не постоји други начин да се то каже, а и овај се чини недовољним. Толико је тога - представљање своје земље, рад са изразито, изразито талентованим момцима, рад са стручњацима у чије професионалне и моралне карактеристике верујем безрезервно..."