Дејан Станковић, велики играч, вођа на терену, тренер

Црвена звезда

Деки је са седам година почео је да игра за Телеоптик. Потом га је у Радничком из Нове Пазове приметио Бранко Радовић, тренер кадета Црвене звезде, и препоручио свом колеги Томи Милићевићу. Дејан је са 14 година прешао у Црвену звезду и прошао кроз њен подмладак. Играо је у добром друштву, ту с били Никола Лазетић и Ненад Лалатовић, а тренирао их је легендарни Владимир Петровић Пижон.

У сениорски тим је прешао са 16 година, у сезони 1994/1995, код тренера Љупка Петровића. Дебитовао је на мечу са ОФК Београдом, у ком је Звезда победила са 2:1.

Свој први гол у црвено-белом дресу постигао је 1995. против Будућности из Подгорице и оборио рекорд Драгана Џајића, који је до тада био најмлађи стрелац у клупској историји. Станковић за црвено-беле у дебитантској сезони одиграо седам утакмица у тада освојио дуплу круну.

У Купу победника купова 1996/1997. Црвена звезда се 1. колу сусрела са немачким Кајзерслаутерном. Немачки тим је победио са 1:0 у Гелзенкирхену. Станковић је реванш 26. септембра 1996. започео на клупи, а ушао је у игру на почетку другог полувремена. Први и једини гол у регуларном току утакмице Станковић је постигао са око 20 метара у 54. минуту. Како је у укупном скору резултат био 1:1, играли су се продужеци, а Станковић је постигао још један гол у 6. минуту продужетка из волеја са ивице шеснаестерца. Зоран Његуш и Миодраг Пантелић су поставили коначних 4:0 за Црвену звезду.

Станковић је 1997. постао најмлађи капитен Црвене зведе и најбољи фудбалер у домаћем првенству. Постигао је 15 голова на 28 утакмица.

Из Звезде у печалбу, у Лацио на велика врата

Сјајне партије у дресу Црвене звезде препоручиле су га тренеру Лација Свену Јерану Ериксону. Тада рекордна сума за наш фудбал од 24 милиона марака издвојена је за Дејана Станковића и он је 1998. године прешао у Рим. Исте сезоне у Лацио су стигли Синиша Михајловић и Марсело Салас.

Деки се наметнуо тренеру Ериксону већ на дебију против Пјаченце, био је стрелац и тако постао стандардни првотимац. Конкуренција није била мала, за исто место конкурисали су још Павел Недвед, Сержо Консеисао и Иван де ла Пења. Са Лацио је успео да освоји последњи Куп победника купова 1999. победом на Мајорком и Суперкуп Европе победом над Манчестер јунајтедом.

Станковић је на 41 утакмици за Лацио постигао девет голова. Ипак, Лацио је тек следеће сезоне успео да освоји титулу након 26 година чекања.

Након одласка тренера Ериксона на место селектора Енглеске почетком 2001. и доласка новог тренера Дина Зофа, Станковићева форма је почела да слаби. Зоф је поднео оставку због лоших резултата на почетку сезоне 2001/2002, а заменио га је Алберто Закерони. Деки се наметнуо новом тренеру постигавши неколико важних голова.

Потом је на клупу Лација дошао Роберто Манчини. Станковић је био стандардан првотимац, постигао је осам голова на 38 утакмица. Вероватно због тренера Манчинија, Станковић уместо у Јувентус прелази у Интер.

Нова страница блиставе каријере: Интер

Долазак Станковића и Адријана је попунио празнину која је настала одласком Креспа и  Седорфа. Први меч за Интер, Станковић је одиграо 1. фебруара 2004. против Сијене (4:0), а први гол је постигао 21. фебруара 2004, када су изгубили од градског ривала Милана са 3:2.

Интер је тe сезонe завршио на 4. месту и пласирао се у Лигу шампиона. Наредне сезоне заузели су треће место у Италији уз само два пораза, али и 18 нерешених резултата. Освојили су Куп Италије.

Интер је наредне године коначно освојио првенство Италије, пошто је Јувентусу одузета титула због намештања утакмица. Клуб је опет победом над Ромом одбранио и Куп Италије.

Како је "стара дама" пребачена у Серију Б, а највећи ривал Милан је био кажњен одузимањем осам бодова пре почетка првенства 2006/07, Интер је био главни фаворит за освајање Скудета.

Појачан Златаном Ибрахимовићем, Интер је био убедљив и поставио је нови рекорд у италијанском фудбалу са 17 узастопних победа. Станковић је на 45 утакмица постигао 16 голова. Нови уговор са Интером је потписао 2. фебруара 2007, по ком би Станковић остао у клубу до 2010.

Интер је по други пут одбранио титулу у сезони 2007/2008. Одласком тренера Роберта Манчинија и доласком новог тренера Жозеа Мориња, наставак Станковићеве каријере у Интеру је био под знаком питања. Иако је Морињо на почетку сезоне најављивао да не рачуна на њега, Станковић је остао стандардан играч.

Повреда у дресу репрезентације 2008. године одвојила га је од терена више од девет месеци. На терен се вратио 28. септембра у дербију против Милана.

Сезоне 2009/10, под вођством тренера Мориња, Станковић је освојио Лигу шампиона.
Са Интером је споразумно раскинуо уговор у августу 2013. године и тиме завршио своју професионалну каријеру.

Репрезентација СР Југославије, Србије и Црне Горе, Србије

Селектор Југославије Слободан Сантрач позвао је Станковића, као дебитанта, за пријатељски меч против Јужне Кореје 22. априла 1998. у Београду. Станковић је постигао два гола за победу од 3:1. Уз саиграча из Црвене звезде Перицу Огњеновића, Станковић је био једини играч из националног првенства.

Одиграо је три утакмице на Светском првенству 1998. у Француској, а у утакмици против Немачке је засметао немачком голману Андреасу Кепкеу, па се центаршут Предрага Мијатовића претворио у водећи гол за Југославију (утакмица је завршена 2:2).

На Светском првенству 2006. у Немачкој, Дејан Станковић се уклопио у сивило тима који је заузео разочаравајуће последње место. Након првенства, нови селектор Хавијер Клементе је извршио смену генерације, а Станковић је, након разлаза Србије и Црне Горе, постао први капитен Србије.

Први пут је био капитен у мечу са Републиком Чешком 31. августа 2006, који је био опроштајни за његовог бившег саиграча из Лација Павела Недведа. Србија је као гост победила са 3:1.

Своју 75. уткамицу у дресу репрезентације неће памтити по лепом: 11. децембра 2008, меч са Французима (1:2) Станковић је завршио након само пет минута игре, због повреде лигамената колена задобијене у дуелу са Анријем. На терен се вратио тек крајем септембра наредне године.

Деки је за репрезентацију играо на три Светска првенства: 1998, 2006. и 2010. године. Наступао је и на Европском првенству 2000. године, када је Југославија заустављена у четвртфиналу.

За репрезентацију је одиграо укупно 103 утакмице (рекорд) и постигао 15 голова. Од репрезентације се опростио 11. октобра 2013. У питању је била пријатељска утакмица Србија – Јапан одиграна у Новом Саду.

Трофеји које је Станковић освоји са три клуба за која је играо

Листа трофеја и индивидуалних признања које је Дејан Станковић освојио као играч.

Црвена звезда
– Првенство Југославије 1994/95.
– Куп Југославије: 1994/95, 1995/96, 1996/97.

Лацио
– Првенство Италије (1): 1999/00.
– Куп Италије: 1999/00.
– Суперкуп Италије: 1998, 2000.
– Куп победника купова: 1998/99.
– УЕФА Суперкуп: 1999.

Интер
– Првенство Италије: 2005/06 (за "зеленим столом"), 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10.
– Куп Италије: 2004/05, 2005/06, 2009/10, 2010/11.
- Суперкуп Италије: 2005, 2006, 2008, 2010.
– Лига шампиона: 2009/10.
– Светско првенство за клубове: 2010.
– УЕФА Суперкуп: финале 2010.

Индивидуалне награде
За најбољег фудбалера у избору Фудбалског савеза Србије порглашен је 2006. и 2010. године.

Тренерска каријера: "врућа" столица београдских црвено-белих

Ових дана преузео је кормило Црвене звезде. На тај начин вратио се у клуб у коме је стасао као играч и одакле се отиснуо у европске висине. Тренерску палицу преузима од Владана Милојевића, који је лествицу подигао изузетно високо.

Пред Станковићем је велики изазов: има нешто више од два месеца да се припреми за деби у првенству, а потом и да се докаже у полусезони у коју црвено-бели улазе као лидери првенства са 11 бодова предности у односу на другопласирани Партизан.

Упоредо са тим предстоји компоновање тима за наредну сезону и борба за Европу. Навијачи Звезде су навикнути да црвено-беле виде у лигашком делу европских такмичења, тако да ће све сем тога бити неуспех.

Остаје да се види како ће Деки успети да се избори са притиском и како ће то пренети на играче.