Чујте и почујте, Јанг Бојс игра сјајан фудбал!

Фудбалери Јанг Бојса победили су на свом терену у Берну екипу Лугана са 3:0 у мечу седмог кола првенства Швајцарске. Они су сада лидер Суперлиге са 14 бодова и гол разликом 14:6. Иза њих је Цирих са бодом мање, док Базел има 11 бодова.

Али занемаримо резултате овог тима који је у предворју Лиге шампиона испао од московског ЦСКА. Оно што је импресивније када су у они у питању јесте процес који је до тих резултата довео.

Ади Хутер је тренер Јанг Бојса, а у питању је стручњак који је радио у Ред Бул Салцбургу. Због чега је то важно? Када је, крајем деведесетих и почетком двехиљадитих почела револуција у изанђалом и заосталом немачком фудбалу (на Европском првенству 2000. године Немци су били последњи у својој групи, са најстаријом екипом у Холандији и Белгији), она је имала лице, име и презиме.

Ралф Рангник никада није био успешан фудбалер, али је човек који је сада у Немачкој познат као "Професор" покренуо читав низ промена својим предавањима у телевизијским емисијама у поменутом периоду. Немцима је објаснио да их је време смрвило као жрвањ, да је време да се престане са игром "човек-човека" са либером и да је садашњост и будућност фудбала зонска одбрана и равна четворка у последњој линији, као и пресинг.

Први тренер из Немачке који је користио зонску одбрану и колективна померања за лоптом био је Хелмут Грос, иначе грађевински инжењер који је почетком осамдесетих водио аматерски тим из Гајзлингена.

Промена идеологије, уз већ много пута описане инфраструктурне и хијерархијске измене, адаптирања у селекцији талента и његовог обликовања кроз напредне тренажне моделе, донела је немачком фудбалу запрепашћујући раст.

Предводници ове "пресинг револуције" (па чак и контрапресинг или gegenpressing револуције) били су и још увек су Јоахим Лев, Јирген Клоп, Томас Тухел и, за нас најважније у овом моменту, Роџер Шмит. Некадашњи тренер Бајера из Леверкузена претходно је са великим успехом радио у Ред Бул Салцбургу, управо заједно са Рангником.
Од овог тима направио је пресинг машину на коју се само надовезао Ади Хутер (јер је овај вид фудбала постао нека врста идентитета Црвеног Бика). Тај фудбал Хутер је донео у Берн и Јанг Бојс.

Жуто-црни тим је против Лугана играо у базичном 4-2-3-1/4-2-2-2 систему, са веома високим нападачким пресингом оријентисаним на човека. Јанг Бојс је, како увек ради, излазио на сваки улазак у игру противника (овог пута је то био Лугано, за пар дана биће Партизан). Допуштали су први пас, мамећи тако ривала да игра на пуној половини уместо да испуцавањем лопте избаце њихов пресинг из једначине. А онда креће јурњава...

После овог пресинг окидача, играчи Јанг Бојса прилазе најближем фудбалеру и остају му верни током читавог трајања пресинга. Нападач прави такозвано закривљено кретање и углављује се између два централна бека, чиме практично преполовљава терен који је Лугано могао да користи.

Четири или пет пута Јанг Бојс је на овај начин створио транзициони моменат и прилику да са великим бројем играча нападне разуђену одбрану противника. Само стицајем околности свој први гол, непосредно пред одлазак на одмор, постигли су из прекида. Камерунац Жан Пјер Нсаме је био стрелац.

До краја сусрета овај фудбалер је постигао још један погодак, а придружио му се и Роџер Асале из Обале Слоноваче. Овим је прекинут низ од три меча без победе овог истински квалитетног састава.

Наравно, Јанг Бојс није без мана, односно њихов основни, па чак и екстремни тактички приступ није без мањкавости. Тако нешто, уосталом, и не постоји у фудбалу.

Када екипа игра у тако високом блоку, и када притиска лопту у неколико пресинг слојева, неумитно се отвара простор испред последње линије која, природно, не сме да излази више од половине игралишта. У левом и десном полупростору (Немци ову верткикалну зону називају halbraum), у којем ће играти Зоран Тошић и Марко Јанковић (претпостављамо, подједнако опасан ту може да буде и Данило Пантић), црно-бели морају да траже своју шансу јер су по правилу небрањени. Лугано је у првом полувремену на овај начин створио неколико веома изгледних ситуација из контранапада и брзог напада, по правилу првог ритма, трудећи се да што пре стигну до гола домаћина.

Партизан, вреди спекулисати, неће се превише излагати и иза лопте ће свакако стајати у средњој зони, у 4-4-2 облику. Пар Евертон-Јевтовић (уколико медицинска служба процени да колено високог везисте, једног од ретких играча Партизана са искуством играња и, још важније, побеђивања у Европи, може да издржи вештачку траву стадиона у Берну) биће од великог значаја у затварању линија додавања у такозвану "зону 14" (простор непосредно испред казненог простора, који се сматра најважнијим у фудбалу) и средњем пресингу, којим би се Јанг Бојс отерао на бок на којем је поприлично безопасан – уосталом као и готово све екипе које се не зову Реал Мадрид.

Када је пре две године пар стотина секунди делило Партизан, који је претходно победио први пут у Немачкој и Холандији, од пролећа на континенту, српски шампион је у Европи играо на овај начин, стварао много прилика из транзиционих напада и, још мериторније, исте користио. Сада, осим поменутог Јевтовића, онда и Вулићевића и Илића, нема играче из те генерације (Кљајић и Ћирковић вероватно неће бити у саставу), али има играче сличних сетова атрибута, због чега има право да се нада подједнако успешној – а зашто не и успешнијој – јесени.

Само је важно припремити се адекватно за изазов у Берну јер меч са Јанг Бојсом управо то и јесте. Велики и озбиљан изазов...