Владимир Беара отишао у легенду

Легендарни голман Хајдука и Црвене звезде Владимир Беара преминуо је у 85. години у Сплиту, саопштио је хрватски клуб.

Беара је у последњих годину и по дана доживео неколико можданих удара, а за две недеље напунио би 86 година. Комеморација ће се одржати у среду на стадиону Пољуд, а сахрана је истог дана на сплитском гробљу Ловринац.

Беара је рођен 26. августа 1928. године у селу Зелово у Далмацији, а први клуб у каријери био му је сплитски Хајдук. У дресу Хајдука играо је од 1946. до 1955. године и освојио три титуле шампиона Југославије.

Он је 1955. године одлучио да пређе у београдску Црвену звезду, што је изазвало прилично негодовање код навијача у Сплиту.

У дресу београдских црвено-белих Беара је такође био веома успешан, пошто је освојио четири шампионска трофеја и два пехара у купу.

Каријеру у иностранству Беара је започео у немачкој Алеманији из Ахена за коју је бранио од 1960. до 1963. године, а затим је још једну сезону провео у Викторији из Келна.

Беара је за репрезентацију Југославије у периоду од 1950. до 1959. године одиграо 59 утакмица. Надимак "Велики Владимир" дали су му енглески новинари после одличне партије у пријатељском мечу Енглеска - Југославија (2:2) на Вемблију 1950. године.

Имао је још два надимка - "Балерина са челичним шакама" и "Човек од гуме".

Он је у дресу Југославије освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године, а у финалу против Мађарске одбранио је пенал легендарном Ференцу Пушкашу.

У дресу државног тима дебитовао је 8. октобра 1950. године против Аустрије, а опростио се у дуелу са Мађарском девет година касније.

Беара је са селекцијом Југославије играо на три Светска првенства, 1950, 1954. и 1958. године. Остале су упамћене и његове одбране за селекцију света на мечу са Енглеском (4:4) која је 1953. године одиграна на Вемблију.

Својевремено је славни руски чувар мреже Лав Јашин, освајач Златне лопте из 1963. године, за Беару рекао да је најбољи голман на свету.

Беара је 1967. године завршио и тренерску школу у Келну.

Највећи успех у Беариној тренерској каријери било је освајање титуле првака Југославије са сплитским Хајдуком 1971. године, када је био помоћник шефу стручног штаба Славку Луштици.

На клупи камерунског Тонера Јаундеа освојио је афрички Куп победника купова 1975. године.

Беара је у тренерској каријери још водио немачки Фрајбургер, Фортуну Келн, холандску Фортуну Ситард, репрезентацију Камеруна, Ријеку, Сплит, Змај и Фирст Вијену.

Легенде фудбала о легендарном голману

Легендарни фудбалери Драгослав Шекуларац, Милутин Шошкић и Владица Поповић оценили су да је Владимир Беара био један од најбољих европских голмана свих времена и особа којој су се дивили саиграчи, противници и навијачи.

Драгослав Шекуларац, је са Беаром играо у Звезди од 1955. до 1960. године и у успоменама су му и данас свеже одбране легендарног Беаре.

"Он и Бора Костић су најзаслужнији што је Звезда освојила три титуле за четири сезоне током 50-тих година. Беара је један од најбољих голмана света, посебан човек. Волео је своју породицу, никоме није сметао и сви смо били поносни што га познајемо", рекао је Танјугу Драгослав Шекуларац.

Шекуларац је навео и да ће Беару памтити по фантастичним интервенцијама које су црвено-белима директно доносиле трофеје.

"Памтим га по томе што је једне године у Мостару одбранио чак пет шанси, 'зицера', а ми смо победили и постали прваци Југославије. Шта више може да се каже о голману који нам је на тај начин донео титулу", додао је Шекуларац.

Беару је на голу репрезентације Југославије заменио Милутин Шошкић, легендарни чувар мреже Партизана. Шошкић је казао да ће заувек памтити деби против Мађарске, када је заменио Беару.

"То је било 1959. године, он се опраштао од репрезентације против Мађара, а ја сам му био резерва. Пред крај полувремена селектор је одлучио да га повуче, а мене убацио на терен. Имам слику тог тренутка, коју чувам код куће. То је један од најтужнијих и најлепших тренутака у каријери. Најлепши је због дебија, а најтужнији јер замењујем таквог великана", изјавио је Шошкић.

Он је додао да су Беарина и његова каријера имале неколико готово невероватних подударности.

"Он је после те утакмице отишао да буде професионалац у Немачкој и тамо је играо за Ахен. Повредио се, сломио ногу и завршио каријеру. Ја сам после Партизана отишао у Келн, такође сломио ногу и завршио каријеру. Таква подударност се ретко среће. Била је велика разлика у годинама, а био је добар према мени. Трагедија је што је један такав човек одлази. Све што је дао, дао је поштено, остао је чист и горд, таквог ћемо га памтити", истакао је Шошкић.

Бивши играч Звезде Владица Поповић рекао је да је Беара био сјајан голман и да ће му остати у најлепшој успомени.

"Био ми је велики друг. Ради се о сјајном голману, о њему могу да причам само у суперлативима, али не зато што је умро, већ зато што је стварно био велики. Он је један од најбољих голмана свих времена. Наша секција ветерана у Звезди ће сигурно послати неког на сахрану у Сплит", казао је Поповић.