Свеци и фудбалски подстанари - Сан Лоренцо

Прича о Сан Лоренцу, не подсећа ни на једну другу. Клуб коме су за време војне диктатуре отели стадион и који је дуго био „фудбалски подстанар“ и поред свих неправди постао је члан „велике петорке“ аргентинског фудбала. Атмосфера на утакмицама, верност и фанатизам који показују навијачи Сан Лоренца превазилази стандарде чак и за Аргентину. Колико је овај клуб популаран најбоље говори и чињеница да за њега навија нови папа Франциско, док холивудски глумац Виго Мортенсен учествује у сакупљању новца за изградњу новог стадиона.

Навијач Сан Лоренца, када се пробуди на дан утакмице, спреми се и крене из Боеда (насеље где је лоциран највећи број навијача Сан Лоренца)  у злогласни Бахо Флорес (јужни део елитног насеља Флорес) где се налази стадион овог клуба.

Док је Боедо миран раднички крај познат по танго баровима и кафићима, Бахо Флорес је један од најопаснијих, ако не и најопаснији део 13-милионског Буенос Аиреса. Да читава ствар буде још гора по навијаче Сан Лоренца, преко пута њиховог стадиона налази се и најопаснија виља (виље су у Аргентини исто што и фавеле у Бразилу), не само у Аргентини већ и читавој Јужној Америци.

Читава прича око стадиона Сан Лоренца само је део чудног епа о овом клубу чија је историја била пуна успона и падова. Овај клуб је дошао у центар пажње читаве планете када је нови папа Франциско признао да навија за Сан Лоренцо.

Сан Лоренцо је део „велике петорке" аргентинског фудбала коју још чине Бока Јуниорс, Ривер Плата, Расинг и Индепендијенте. Улазак у „велику петорку" овај клуб је изборио титулама и сјајној игри у годинама пре и после рата и шесдесетих и седамдесетих година прошлог века. У појединим периодима европски новинари су проглашавали Сан Лорецно најбољим клубом на планети.

Од када је постао учесник професионалне фудбалске лиге Аргентине Сан Лоренцо је освојио укупно 12 титула првака, док су од међународних трофеја најбитнији освајање Копа Меркосур 2001. и Копа Судамерикана 2002. године.

Клуб је настао у делу Буенос Аиреса под називом Алмагро. Све је почело када је свештеник оближње цркве, Лоренцо Маса, наменио део црквеног дворишта деци, који су сваки дан на улици ризиковали да их ударе кола играјући фудбал.

Од дечије игре до оснивања клуба није прошло пуно времена. Клуб је званично настао 1908. године, а поред неколико имена одлучено је да се зове Club Atlético San Lorenzo de Almagrо, или једноставно Сан Лоренцо. Клуб није добио назив по свештенику Лоренцу Маси који је присуствовао састанку, већ по Светом Лоренцу (шпански Сан Лоренцо, као и битки код Сан Лоренца, једној од најважнијих победа у борби за независност Аргентине). На крају је уз име додато и Алмагро јер је већина чланова живела у том делу града.

За кратко време клуб је стекао популарност, не само у Буенос Аиресу и Аргентини, већ и у Европи, где је на турнеји по „старом континенту" 1946. године, након победа над Барселоном и репрезентацијама Шпаније и Португалије, проглашаван најбољом екипом на пленети. Слично је било и 1968. године када је Сан Лоренцо без пораза освојио аргентинску лигу.

Након периода највећих успеха клуба, крајем седамдесетих година уследила је фудбалска голгота Сан Лоренца. Овај клуб је највећа спортска жртва војне диктатуре која је у Аргентини била на снази од 1976. до 1983. године. Од ударца задатог у том периоду, клуб се ни дан данас није у потпуности опоравио.

Све је почело када је 1979. године донета одлука да се стадион Сан Лоренца, популарни „Гасометро" (надимак добио због великих гасних контејнера у близини стадиона), који се налазио у Боеду, прода. Одлуку је донео тадашњи гувернер Буенос Аиреса Освалдо Каћиаторе који је наредио да се прода земљиште у власништву Сан Лоренца заједно са стадионом, као изговор користећи лоше финансијско стање у клубу.

Постојала је прича да је у току преговора са тадашњим председником Сан Лоренца Моизесом Ананом гувернер Буенос Аиреса извукао револвер, и питао првог човека клуба за његову децу, упућујући дискретну претњу шта ће се догодити са његовом породицом у случају да не пристане на продају.

Преговори су били „успешни", Анан је пристао да се земљиште и стадион Сан Лоренца продају за тадашњих 900.000 долара. Од тог тренутка почиње фудбалска голгота славног аргентинског клуба и његових навијача.

Уместо стамбеног насеља које је било планирано да се изгради (или служило као изговор за продају) на месту „Гасометра" саграђен је супермаркет. Земља је за три пута већу цену од куповне препродата француској компанији „Карефур" која је саградила хипермаркет који постоји и данас на Авенији Ла Плата у Боеду. У години када је француска компанија купила земљиште (1981. године) Сан Лоренцо је испао из лиге.

И док су градски званичници из тог доба убирали профит Сан Лоренцо је започео свој понижавајући подстанарски стаж који је на опште незадовољство навијача окончан тек 1993. године изградњом стадиона у другом делу града. У том периоду Сан Лоренцо је играо по туђим стадионима, укључујући и онај највећих градских ривала, екипе Хуракана. Ова екипа и навијачи често су били предмет сурових провокација везаних за срушени стадион и подстанарски статус. Све навијачке групе на утакмицама против овог клуба између осталог скандирали су: „Из којег је краја Сан Лоренцо?".

Иако је Сан Лоренцо често мењао локације на којима је играо мечеве, неке ствари остале су непромењене. База навијача овог клуба остала је у Боеду и Алмагру, крајевима у којем се налазио стадион и у којем је првобитно основан клуб. Све недаће са којима се клуб сусретао само су допринеле да навијачи покажу већу верност па и фанатизам.

Сан Лоренцо је пуних 14 година изнајмљивао стадионе да би коначно 1993. године прешао на новоизграђени стадион „Педро Бидегаин" назван Nuevo Gasоmetro (Нови Гасометро) који је лоциран у насељу Флорес. Иако је ово насеље намењено за средњу класу, стадион се налазио у јужном делу насеља названом Баха Флорес, једном од најозлоглашенијих делова Буенос Аиреса. Баха Флорес је познат по трговини наркотицима, и важи за веома опасан крај града, а служи каом место скривања неких од највећих јужноамеричких нарко-босова.

Одлазак до новог стадиона (који је удаљен само око два километра од старог стадиона), није нимало лак посао за навијаче Сан Лоренца имајући у виду да у његовој околини има мало присталица овог клуба. Да ствар буде још гора, преко пута стадиона се налази најопасније аргентинска виља (виље у Аргентини су исто што и фавеле у Бразилу) чудног имена „виља 1-11-14". У страћарама преко пута стадиона живе емигранти који су дошли из других држава Јужне Америке, пре свега Боливије. Читав крај је на лошем гласу, а и полиција нерадо залази у мрачне уличице тог дивљег насеља.

Чак и све ово није крај мука навијача Сан Лоренца. Имајући у виду да је Бока Јуниорс најпопуларнији клуб међу јужноамеричким емигрантима који су се преселили у Аргентину, а да је читав крај око стадиона насељен управо досељеницима из околних држава, Бока има јаку навијачку базу у овом крају. У међусобном револверашком окршају Бокиних навијача пре неколико година у Баха Флоресу погинуле су две особе. Напади и туче, пљачке и пуцњаве навијача Сан Лоренца, Боке, криминалаца, имиграната и свих осталих житеља овог „живописног" дела Буенос Аиреса су честе.

Није тајна да навијачи Сан Лоренца, не воле нови стадион, тачније његову локацију, али на свакој утакмици он је крцат са више од 43.000 гледалаца. У последњих неколико година навијачи су све гласније тражили да им се омогући да се стадион врати у стари крај Боедо. Пре две године више од 100.000 навијача Сан Лоренца протестовало је у Боеду траживши да се стадион врати на стару локацију на којој се и даље налази хипермаркет француске фирме.

У новембру прошле године коначно је стигао трачак наде да би Сан Лоренцо могао да се еврату кући. Аргентина је 2000. године почела да „чешља" уговора који су склапани у време војне диктатуре, а од 2006. године и да враћа имовину која је на нелегалан, или сумњив начин отуђена од власника. У новембру 2012. године дошао је на ред и случај Сан Лоренца. Одлука о повраћају имовине Сан Лоренцу је донета, али уз услов да овај клуб плати компензацију од 20 милиона долара француском Карфуру.

За Сан Лоренцо који је хронично у финансијској кризи ова цифра изгледа недостижно. Клуб се по ко зна који пут за помоћ обратио навијачима који су већ почели да сакупљају прилоге. У акцију се прикључио и познати холивудски глумац Виго Мортенсен (популарни Арагорн из филма „Господар прстенова") који такође сакупља прилоге и донира Сан Лоренцо за откуп земљишта.

Ипак, чак и када се земљиште откупи, остаје велики проблем везан за изградњу новог стадиона. Процењује се да би нови стадион у старом крају коштао око 100 милиона долара. Актуелни председник клуба Матијас Ламенс уверен је да ће поред свих недаћа нови стадион у Боеду моћи да се заврши до 2016. године, тачно 100 година након изградње старог „Гасометра".

Ипак није читав Боедо уједињен у овој намери. Више од три деценије овај крај је без фудбалског стадиона, навијања, навијача и свих проблема које то доноси са собом. Старији становници су навикли су на миран живот. Многи од њих сматрају да би крај изгубио свој мир изградњом новог стадиона који би привукао навијаче и у чијој би се близини неминовно дешавали инциденти.

Ипак, прича о повратку у Боедо за навијаче Сан Лоренца никада није била реалнија. Клуб који је у борби за демократију у Аргентини поднео највеће жртве коначно би, након више од три деценије коначно могао да зацели своје ране.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво