Читај ми!

Велика награда Монтреала – мрмоти, бескрајни правци и високи ивичњаци

Познато по свом казину, огромној веслачкој стази која се зими претвара у клизалиште или парку природе Жан-Драпо (који дели са суседним острвом Сент Елен), вештачко острво Нотр Дам на реци Сен Лоран током 51 недеље живи свој мирни живот на ободу Монтреала. А онда се, током једне јунске седмице, баш као митски доктор Џекил, трансформише у центар светског ауто-спорта са стазом која нам је подарила неке од најзабавнијих трка Формуле 1.

Што је потпуно нормално за место које је и пре него што је Формула 1 први пут овде стигла 1978. године већ било славно.

Две године пре тога, Нотр Дам је угостио веслачка такмичења током монтреалске олимпијаде, али још битније, 1967. године ово вештачко острво било је дом Светске изложбе, догађаја због којег је и створено некугодина раније, коришћењем ископаних стена приликом изградње метроа.

Данас је остало мало трагова те манифестације, осим зграде казина која је конструисана од делова француског и квебечког павиљона, односно округле стаклене Биосфере (на суседном острву Сент Елен) у којој је данас Музеј животне средине а некада је била дом америчког павиљона.

За разлику од државе коју је представљао, до данас је преживео и некадашњи југословенски павиљон (налазио се у самој средини острва, у висини правца између кривина 7 и 8 на једној страни, односно правца пред последњу кривину на другој страни острва), додуше пресељен у хиљаду и по километара удаљен Гранд Бенк, на Њуфаундленду, где и дан данас служи као зграда поморског музеја, али то је већ нека потпуно друга прича.

А прича која нас данас занима је како ће проћи девета рунда шампионата који се полако али сигурно претвара у бајку за, и код нас бројне, навијаче Макса Ферстапена, односно ноћну мору за, још бројније, навијаче под барјаком са амблемом пропетог коњића.

Још од Имоле, када је започета актуелна победоносна серија Ред Була, чији возачи су тријумфовали на претходних пет трка, немогуће је отети се утиску да су таквом резултату готово подједнако допринели фантастични РБ18, генијални Ферстапен и солидни Перез, али и ужасни потези Ферарија и његових возача.

Сама чињеница да је Леклер у тако кратком периоду успео да – понајмање својим грешкама – предност од 46 бодова претвори у заостатак од 34 поена је довољна за озбиљан фестивал чешкања по глави у Маранелу, али када се мало дубље загребе по површини слика постаје још гора за тифозе.

Леклер је могао – не, морао – да тријумфује на бар две од три претходне трке али је у Барселони и Бакуу одустајао док је био водећи услед проблема са мотором, док га је у Монаку у томе спречио монументални фијаско са тајмингом одласка на замену гума.

Уз континуиране грешке које Саинц прави готово из трке у трку, цела ситуација је кулминирала у Азербејџану где је тим доживео дупли механички квар (хидраулика код Шпанца, односно мотор код момка из Монака), по први пут још од 2009. године па сада у генералном поретку заостају за главним ривалима невероватних 80 бодова, иако је на претходних осам трка Ферари освојио чак шест пол позиција.

Поврх свега, Леклер ће у Монтреалу морати да крене из последњег реда, због прекорачења дозвољеног броја употребљених компоненти погонског система, па ће прва права прилика да се некако заустави победоносни поход црвених бикова доћи вероватно тек на Силверстону, првих дана јула.

Да ствар за Ред Бул буде још боља побринуо се једини преостали потенцијални ривал, Мерцедес, чији W13 после пробуђене наде у Барселони поново делује као аутомобил недостојан трокраке звезде.

Ипак, да Кристијан Хорнер не претера у неукусном ликовању побринула се после Бакуа ФИА издавши техничку директиву којом је најавила измене у конструкцији аутомобила у циљу смањења сада већ ноторних аеродинамичних осцилација (простије речено труцкања) које на појединим правцима – и у појединим екипама – постају толико изражене да у пару са изузетно тврдим огибљењем актуелне генерације аутомобила Формуле 1 почињу да представљају озбиљан ризик за здравље возача.

Такав потез светске аутомобилске федерације није без контроверзи (које су неизбежне сваки пут када се правила мењају усред сезоне), пре свега због нејасног начина на основу којег ће се одређивати колико на труцкање утиче дизајн аутомобила, а колико карактеристике самих стаза, односно подешавање аутомобила.

Они који у свему препознају неку теорију завере би ипак пре него што крену са причама о фаворизовању Мерцедеса морали да се сете да смо и у претходној ери аутомобила који су приањање генерисали коришћењем такозваног ефекта тла (енг. "ground effect") возачи имали готово идентичне проблеме, па је и тада светска федерација интервенисала и за 1983. годину донела потпуно нова правила којима је овакав аеродинамични концепт био забрањен.

Шта ће ФИА овог пута смислити – и још важније како ће уколико нешто и смисле то контролисати – је за сада нејасно па стога нема ни потребе шпекулисати какви би били потенцијални ефекти на компетитивни поредак у шампионату одлуке која можда на крају и неће бити донета.

Уместо тога, хајде да видимо шта ће нам донети данашња трка на стази која не прашта грешке нажалост чак ни мрмотима које изван овог једног викенда у години много мањом брзином појури још само понека црвена лисица која је у парк Жан-Драпо насељена како би контролисала претерано велики накот глодара.

И мада можда више никада нећемо гледати трку која би се по узбудљивости могла мерити са Великом наградом Канаде из 2011. године ноторно високи ивичњаци и претећи зидови стазе "Жил Вилнев" увек могу да изнедре понеко изненађење.

Уосталом, у претходних 40 издања, мање од половине победа на Нотр Даму је забележено са прве стартне позиције. Са које данас, за промену, креће актуелни светски првак.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво