Читај ми!

Промене које ће, можда, донети крај једне ере у Формули 1

Почиње нова сезона у Формули 1 уз нова правила које су ступила на снагу ове године. Који су разлозими и циљеви њиховог увођења и хоће ли резултати испунити очекивања. Јесу ли дебитанти новим правилима у равноправнијем положају у односуна искусније возаче који се сматрају фаворитима?

Када нас је, наивне, 2014. године Берни повео у врло ново доба хибридних турбо машина лакомислени аутор ових редова је у ту причу поверовао сасвим довољно да сезону крсти крајње претенциозним али зато макар потпуно промашеним насловом: „Формула 1 какву смо сањали".

Малу утеху могу пронаћи у томе што је садржај био солидан, свакако бољи од наслова који је добио, мада, руку на срце, имајући у виду монументални кикс на врху текста, то и није било тако тешко постићи. На ону праву, једино битну утеху, сви заједно ћемо морати да сачекамо још годину дана, будући да је због - погодили сте - ковида старт нове аеро формуле одложен за 2022. годину, чиме смо осуђени на још једну сезону истог онога што гледамо последњих седам година. Али, да ли је баш тако?

За некога ко се управо јавно посуо пепелом сопствене наивности доста је храбро онда овај текст започети још једном прогнозом, али да, поново ћу пропустити сјајну прилику да ћутим и рећи ћу да је штета што догодине добијамо сет темељно другачијих правила. И не, то није због тога што сам навијач Луиса Хамилтона (иако у духу транспарентности не искључујем да ћу баш ове године за њега навијати вероватно више него икад раније), нити зато што имам нарочити афинитет према производима са трокраком звездом, јер ако причамо о моторизацији, моје срце станује далеко, на Истоку.

Али, ако ми дозволите, верујем да ми је разлог за такву доста збуњујућу прогнозу крајње разборит, и до краја овог предугачког текста ћу покушати да још некога у то убедим. У међувремену, можда не би било лоше да нову сезону ипак најавим на традиционалан начин.

На пример овако: повратак Шумахера и Алонса, коначно брзи Мекларен и главни фаворит који се не зове ни Хамилтон, нити вози Мерцедес. Не, нисмо се вратили у 2005. годину, и да, све горе написано је истина. Али кренимо редом.

Нова правила

Основни циљ промена које су ступиле на снагу ове године је било значајно смањење приањања а колико је изведба била успешна ће нам за почетак показати времена која би макар на почетку сезоне требало да буду више од секунде по кругу спорија него што је то био случај у 2020. години.

Такав резултат је постигнут кроз наоко ситне измене - под аутомобила сада мора бити раван и без аеро елемената, смањена су крилца на каналима за ваздушно хлађење задњих кочница и скраћена ивица дифузора за 5 сантиметара. Минимална тежина аутомобила је порасла са 746 на 752 килограма од чега 5 додатних одлази на сам агрегат чија тежина сада мора бити барем 150 килограма. Сама шасија је „замрзнута" у односу на прошлогодишњу, осим што су тимови добили по два „жетона" (ако вам је лакше „токена") која могу потрошити на унапређење аутомобила. Мерцедесов иновативни„ДАС" систем двоосног волана је забрањен а уведена је и рестрикција копирања делова туђих аутомобила на начин као што је то прошле године урадио Рејсинг Поинт.

Укратко, то значи да и даље имате право да примените на свом аутомобилу, у оквиру два дозвољена „жетона", нешто што сте видели код конкурената, али само ако до тога дођете (дозвољеним) шпијунирањем а не тако што партнерска екипа са вама подели сопствене информације. Осим агрегата и мењача, сада је лимитиран и број издувних система које можете користити на 8 по сезони, и уз другачије, наводно робусније мешавине гума, ту би се отприлике исцрпле разлике на аутомобилима у односу на правила из претходне сезоне.

Две главне измене, међутим, су оне које се не односе директно на сам изглед аутомобила и мада вероватно неће пресудно утицати на исход већ ове године, могле би да имају далекосежне последице на будућност Формуле 1.

Прва се односи на ограничење трошкова, правило које нам је познато пре свега из америчких професионалних спортова, па тако у 2021. години, свака екипа може максимално да потроши 145 милиона долара. У ово ограничење за сада не улазе плате возача односно три највише плаћена запослена, као ни маркетиншки трошкови или трошкови за боловања, породиљска одсуства, здравствена осигурања и отпремнине, а свака екипа има право да до 2024. године потроши и додатних 45 милиона долара на капиталне инвестиције (нпр. унапређење симулатора, ваздушних тунела или сличне опреме).

Друго правило се односи на прогресивно ограничење аеро тестирања у односу на успех у претходној сезони па ће тако рецимо у 2021. години Вилијамс, као најгора прошлогодишња екипа, добити више од 20% више дозвољеног времена за аеро тестирање у односу на прошлогодишње шампионе, Мерцедес.

Јасно је да је крајњи циљ и једног и другог правила уједначавање конкуренције, што би у теорији требало да у будућности онемогући продужене периоде доминације једне екипе. Лично сматрам да је идеја одлична, а да ли ће заиста и заживети ће пре свега зависити од ефикасности начина на који ће се оваква правила контролисати.

Како год било, на резултате ћемо морати да сачекамо бар неколико година па ћемо и дискусију о томе оставити за касније. За крај нових правила, споменимо и да од ове године сви слободни тренинзи трају по 60 минута, што значи да петком екипе на располагању имају сат времена мање за припрему.

Возачке промене

У новој сезони имамо тројицу дебитаната, али ће, уз дужно поштовање свих вац који се радујете повратку скраћенице MSC* у угао наших не-више-толико-малих екрана, праћење њиховог сналажења у премијерној категорији светског ауто спорта бити у сенци фасцинантног прелазног рока за нека славнија имена Формуле 1.

Мерцедес, Алфа Ромео и Вилијамс су једине три екипе које у нову годину улазе са неизмењеним возачким паром, па ће зато пажња бити фокусирана на преостале тимове. Ред Бул је дуго вагао и коначно направио нетипичан потез и Верстапену, уместо неког из своје богате ергеле талентованих возача, придодао Переза.

Ферари је четвороструког првака света заменио Саинцом, па је Фетел завршио у једином преосталом колико толико конкурентном седишту Астон Мартина, како се од ове сезоне зове некадашњи Рејсинг Поинт. Рикардо је прешао у Мекларен, на Карлосово место, док је његов волан у тиму који се више неће звати Рено већ Алпин добио повратник Алонсо.

Што се дебитаната тиче, Хас је изабрао потпуно нову поставу па ћемо тако у Формули 1 гледати Мика Шумахера, сина легендарног Михаела (али још важније, актуелног шампиона Ф2 серије), и Никиту Мазепина, сина не тако легендарног, али прилично богатог руског хемијског магната Димитрија, који не жали средства када је у питању улагање у синовљеву каријеру.

За писца ових редова најинтригантнији ће, макар у овој сезони, бити Јуки Цунода, млади Јапанац који ће за разлику од Шумахера јуниора и Мазепина (јуниора) у отужном Хасу, у свом АлфаТаурију, имати прилику да редовно осваја бодове.

Што нас директно води до за вас вероватно најинтересантнијег а за мене најтежег дела овог текста, када погађам...

Поредак тимова на почетку сезоне

Није много вероватно, али је сасвим могуће да сва она искусна новинарска пера која редом предност дају Ред Булу, у ствари греше.

Можда је Мерцедес заиста скривао своју праву форму на предсезонским тестовима, где не само да није био најбржи већ се показао и врло непредвидљивим и крајње непоузданим о чему сведочи најмања пређена километража од свих екипа.

Ипак, ако ни због чег другог, макар због претходних седам узастопних возачко-конструкторских титула било би неозбиљно унапред из круга главних фаворита отписати тим који тако умешно свих ових година води Тото Волф. Тим пре што Мерцедес, за разлику од дефицита у односу на аустријску екипу на нивоу једног круга, са пуним резервоаром делује бар једнако брзо ако не и брже од Хорнерове екипе.

Овако мала разлика између два фаворизована тима коначно омогућава фасцинантну борбу између Макса који верује да је одавно заслужио прву титулу и Луиса, који би новим трофејом - и у инат многима - зацементирао почасно место у Пантеону Формуле 1.

Као што сам натукнуо на почетку овог писанија, опчињен сам идејом да (поново) гледамо колико може Хамилтон у аутомобилу који није супериоран у односу на конкуренцију, и искрено верујем да нећу бити једини чије ће симпатије момак из Стивениџа због тога покупити, уколико се испостави да је Ред Бул заиста најбржа машина.

Не смемо да заборавимо ни на друге половине две фаворизоване гараже где ће Ботас и даље - нажалост вероватно безуспешно - тражити прилику да докаже да заслужује место у шампионском тиму, док ће Перез искуством покушати да надокнади неминован дефицит у брзини у односу на Верстапена.

Мексиканацу можда квалификације никад нису биле јача страна али нема дилеме да Ред Бул са њим добија најјачу поставу у последње три године, што је за Хорнера одувек био основни предуслов за успешан напад на Мерцедес.

Најпријатније изненађење у новој сезони би требало да буде Мекларен, који сада поново са Мерцедесовим агрегатом, уз одређену финансијску стабилизацију, одличан возачки пар Норис-Рикардо и фантастичног Андреаса Зајдла на челу тима има све предуслове не само да се поново бори за трећу позицију у конкуренцији конструктора, већ да се повремено умеша и у директну борбу са Ред Булом и Мерцедесом, поготово на квалификацијама.

Осим испред себе, наранџасти ће морати да обрате пажњу и на ситуацију у ретровизору јер ће конкуренција у борби за позиције три, четири, пет, шест и седам бити страшна.

Ферари је коначно унапредио агрегат, што неће бити довољно за победе али би уз таленат Леклера и Саинца могло да омогући не само озбиљне бодове већ и понеки подијум. Астон Мартин је за сада највећа непознаница јер на тестовима нису успели да „откључају" пун потенцијал дивног новог зеленог аутомобила. Делује да је њихов AMR21 бржи на трци него на квалификацијама, па ће бити фасцинантно пратити Фетелову борбу да докаже да његово време није прошло. Горњи дом затварају Алпин и АлфаТаури, са додуше различитим амбицијама.

Нова реинкарнација Енстона од Алонса тражи искуство али пре свега оно по чему је Шпанац у исто време и славан и ноторан - немилосрдно гоњење екипе да буде боља. Прошле године тим је коначно стигао до подијума, али пето место у конкуренцији конструктора се сматра неуспехом, па је пред Нандом (и Оконом) озбиљан задатак.

АлфаТаури са друге стране нема тако изражену амбицију да се гура у врх - смисао њиховог постојања уосталом и није да конкурише матичној екипи Ред Була већ да развија будуће возаче за први тим - али уз сјајан Хондин агрегат, Гасли и Цунода би многима могли да помрсе рачуне.

Испред самог зачеља, на ничијој земљи и поприлично закуцан на осму позицију налази се Алфа Ромео. Уз побољшан Фераријев агрегат, Кими и Ђовинаци ће имати нешто боље корисничко искуство него прошле сезоне, али недовољно добро да би се озбиљно умешали у борбу са петорком која ће чекати киксеве Ред Була и Мерцедеса.

Са друге стране, Алфе би требало да су довољно добре да измакну Вилијамсу који јесте напредовао али има врло плаховит аутомобил па ће тек на неким стазама бити осетно бољи, и Хасу који је унапред решио да после друге трке престане да унапређује овогодишњи модел и тако сав новац и енергију усмери у аутомобил за следећу сезону, када Џин Хас очекује да ће позамашна улагања која је до сада направио коначно резултирати пристојнијим резултатима.

Када се подвуче црта, ако изузмемо Хас, Вилијамс и Алфа Ромео, пред нама је година тркања у којој ће разлике између појединих екипа бити никад мање. Што ме најзад доводи до оне тако збуњујуће прогнозе са почетка овог текста. Јер толико желим да нисам у праву али не могу се отети утиску да - из најбоље намере, али опет свеједно - Формула 1 поново пуца себи у ногу и у години у којој је неко коначно достигао Мерцедес одбацује ову новопронађену конкурентност зарад отпочињања нове ере у којој врло лако поново можемо да гледамо доминацију једне екипе.

До тада, уколико нам ковид поново не помрси рачуне, пред нама су рекордне 23 трке, и сезона која ће ући дубоко у децембар. Осим повратка на локације без којих смо остали прошле сезоне, као што су Монако, Монтреал, Остин, Мексико сити или Сао Паоло, нарочито интригира поновни долазак на, додуше значајно измењени Зандворт, као и потпуно нова стаза у Саудијској Арабији за коју нас убеђују да ће бити најбржа градска стаза коју смо икад видели.

У свету који је и даље једнако погођен пандемијом, овакав план је изузетно амбициозан али Формула 1 нам је прошле године показала да ништа није немогуће. Па хајде онда, угасите та црвена светла и да кренемо.

*Мик Шумахер је инсистирао да добије скраћеницу коју је некада са толико успеха користио његов легендарни отац