Читај ми!

Коначно добијамо одговор на питање ко осваја титулу у Формули 1 - возач или аутомобил

Ни Рони О'Саливен није могао да одоли: „Сјајно је што је Луис освојио седам титула, али ако возиш бржи аутомобил можеш да приуштиш неколико грешака и да се из тога извучеш без последица. То је помало као да возиш тако што држиш само један прст на волану док пушиш цигарету. Ја не бих био толико задовољан својом каријером у снукеру да сам играо на столу на којем су рупе за моје кугле биле веће од оних које су користили моји противници".

Сигуран сам да знате о чему је реч, штавише, уколико макар и овлаш пратите Формулу 1 сигуран сам да сте и сами вољно или невољно већ били део те расправе, старе колико и шампионат: лако је њему, у том аутомобилу би и (убаци име возача према сопственој преференцији) био шампион.

Вечита дилема - шта је старије, кокошка или јаје - у случају Формуле 1 гласи овако: када неко освоји титулу да ли је то због аутомобила или због возачког умећа?

Верујем да имате јасно мишљење о томе за макар последњих неколико светских првака.

Батон? Па имао је дупли дифузор. Фетел? Лако му је било у Њујиевој аеродинамичној ракети. Розберг? Никад не би био шампион да није имао најбржи аутомобил. Хамилтон? Где је био пре Мерцедеса? Е па, знате шта? Време је да ту дилему разрешимо једном заувек. Уз помоћ - Ковида?!

Није могуће претерати ако причамо о катастрофалним последицама пандемије на практично све аспекте наших живота. Због жртава ове сурове болести, оних који су је преживели, оних којима је због ње егзистенција угрожена али и свих оних чији живот данас не личи на оно како је изгледао пре само 12 месеци.

Колико год у поређењу са тим било прозаично коментарисати ефекат Ковида на овогодишњи шампионат, вест која је стигла прошлог уторка је добрано протресла све кругове Формуле 1.

Луис Хамилтон је ове сезоне достигао или оборио готово све рекорде који постоје, успут осигуравши седму титулу светског шампиона и - пре пет дана сазнао да је позитиван на коронавирус.

Прво и најважније је да му пожелимо брз опоравак уз наду да ће млади, фит организам релативно лако успети да се избори са инфекцијом.

Међутим, посредни ефекат несреће која је задесила великог шампиона постао је ништа мање интригантан када је објављено да ће на предстојећој трци у Бахреину његово место заузети 22-годишњи Џорџ Расел, номинално Мерцедесов возач који већ другу сезону вози за Вилијамс, славни британски тим који већ годинама тавори на самом дну поретка Формуле 1.

Што значи да ће се у недељу, за воланом убедљиво најбољег аутомобила у шампионату, наћи последњепласирани возач који је у скоро двогодишњој каријери у премијерној категорији светског ауто спорта до сада освојио тачно - 0 бодова. И коме је зато суђено да нам једном заувек разреши ту вечиту дилему: да ли је битнији аутомобил или возач?

Верујем да је подела на два табора - возачки и аутомобилски - поприлично оштра. И обе стране имају доста убедљиве аргументе. Они који мисле да је до возача ће увек истицати Простову титулу 1986. против готово непобедивих Вилијамса, херојство Сене у нејаком Мекларену 1993. године, Алонсове бравуре у неконкурентном Ферарију, или касније у још горем Мекларену, можда и две Кимијеве победе у Лотусу.

Ни друга страна нема ништа лошије адуте - Менсел није могао до титуле док није добио супериорни Вилијамс 1992. године, једнако као и Хил 1996. или Вилнев годину касније. Батону је 2009. шампионат донело генијално тумачење рупе у прописима а Фетел без Њујиеве бриљантности не личи на четвороструког светског првака.

Дар који смо зато добили постављањем Џорџа Расела у шампионски аутомобил нема цену.

Уколико импресивни Британац (шампион и у ГП3 и у Ф2) у недељу тријумфује, биће то коначни аргумент у прилог онима који тврде да је све ипак до аутомобила. И биће немогуће противречити им, ако је заиста могуће да неко ко се скоро пуне две године мучи на зачељу каравана седне у најбржи аутомобил и одмах победи.

Ако пак до кариране заставе дође неко други, супротни табор ће имати сва права да каже да су све ово време они били у праву - колико год био добар аутомобил, мораш бити ас да би у њему побеђивао.

Не знам ко ће у овом надгорњавању у недељу добити крунски доказ за своју теорију јер будимо реални, и једни и други имају сјајну прилику.

Расел је на оба слободна тренинга у петак био најбржи - већ то је фантастичан резултат - па за поборнике аутомобилске стране ствари делују прилично изгледно.

Међутим, за победу је битно нешто више него само возити брзо и поборници возачког умећа немају (још увек) разлога да сумњају у оно што пропагирају.

Знам, међутим, нешто друго. Можда добар аутомобил може да шампионом направи и не тако доброг возача, али у лошем аутомобилу ни најбољи возач нема никакву шансу. Тако да је сигурно до аутомобила. Као што је и до возача.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 06. дец 2020, 01:45) - anonymous [нерегистровани]

Automobil

U svakom slučaju pobednik je automobil. Uglavnom timska vozila su jedno pored drugog tj prvo i drugo ili prvo i treće mesto ako naravno nema kvarova. Ukoliko je automobil slabiji, npr osvaja 6 i 7 poziciju ili 6 i 8. Jedini koji je pokazao najvišu klasu svojevremeno, bio je Alonso. Na mnogim trkama je osvajao prvu poziciju a njegove kolege Massa, Raikonnen kao primer, u dosta slučajeva su ostajali za njim i po 5 i 6 pozicija na tabli u jednoj trci. Da ne govorimo o razlici bodova u celom šampionatu. Medjutim, kada se pojavio prvi Red Bul, bili su toliko jači od ostalih kao i sada Mercedes, da jednostavno pobedjuje automobil. Naravno u timu je jedan vozač uvek bolji od drugog, ali za nijansu. Tako da je u ovom slučaju Hamilton taj vozač koji je umeo da iskoristi najbolji automobil.