Деценија сећања на "националног Глигу": Од фигура од сасушеног хлеба до највећег шахисте Југославије

Као и већина дечака, био је опчињен фудбалом. Играо га је по читав дан на обалама Саве и Дунава, или на месту данашње пијаце на Зеленом венцу у Београду.

Враћајући се кући, често је у оближњем бифеу на углу Призренске и улице Краљице Наталије, за столом до великог стакленог излога, гледао госте задубљене у њему непознату игру.

С времена на време померали би дрвене фигуре на црно-белој табли. Приљубљен уз стакло, задивљено је посматрао призор пред собом, јер као дечак није смео да уђе у бифе. Чежњиви ритуал је трајао две-три године.

Преломни моменат догодио се када је поломио ногу играјући фудбал на Ђачком купатилу. Прикован за постељу – почео је да изучава шах.

Не сећа се како га је и од кога научио, али му се у потпуности посветио. Сиромашни родитељи нису могли да му купе шаховску гарнитуру, па је фигуре направио од сасушеног хлеба, а на дну кутије од бомбоњере, школским тушем, исцртао црно-бела поља.

Из шаховске рубрике Озрена Недељковића у Политици исецао је партије и лепио у школску свеску. Тако је почела каријера једног од најбољих светских шахиста средине прошлог века.
Брзо је напредовао. Био је водећи играч Београдског шах клуба, крајем тридесетих најбољег у Краљевини Југославији. Сензационалном победом на Свеаматерском првенству државе 1939. у Загребу, са 16 година, постао је најмлађи југословенски мајстор.

Током Другог светског рата, у партизанима, није имао никаквог додира са шахом. По ослобођењу, био је задужен за оживљавање шаховског живота у држави, како је у шали знао да каже "био сам министар за шах".

Између осталог учествовао је у организацији првог послератног шампионата државе у Новом Саду 1945, обезбедио је просторије за шаховски дом изнад ресторана Душанов град у Београду...

Упоредо је израстао у водећег југословенског шахисту. Две-три године му је одолевао др Петар Трифуновић, а онда је настала Глигина ера у југословенском шаху. Од 1947. до 1965. био је 11 пута првак државе.

Од 1946. до 1983. био је репрезентативац Југославије 131 пут, одиграо је 544 партије, победио 188, ремизирао 286 и изгубио 70. Био је предводник државног тима у златно доба југословенског шаха, када смо били друга шаховска нација иза неприкосновеног Совјетског Савеза.

Освојио је 12 олимпијских медаља, златну, шест сребрних и пет бронзаних. У Минхену је имао најбољи појединачни резултат на првој табли, 12 поена из 15 партија.

На Европским екипним првенствима је освојио пет сребрних и бронзану медаљу. Са Борисом Спаским је у Бату 1973. имао најбољи појединачни резултат на првој табли 5 (7), а у Хамбургу 1965. и Пловдиву 1983. био је најуспешнији на другој.

Пажњу међународне шаховске јавности скренуо је на себе неочекиваним тријумфом на турниру у Варшави 1947, са два поена предности испред Василија Смислова, једног од шесторице кандидата за светског првака после смрти шампиона Александра Аљехина.

Интернационални мајстор је постао 1948, а велемајстор 1951. најмлађи у свету иза Давида Бронштајна. Учесник је турнира кандидата за светског првака – у Цириху 1953. је заузео 13. место, а 1959. на турнирима одржаним на Бледу, Загребу и Београду био је пети. У четвртфиналном дуелу са Таљем у Београду у пролеће 1968. поражен је 3½:5½. Крајем педесетих важио је за најбољег играча света ван Совјетског Савеза.

Одиграо је око 4.000 турнирских партија, од тога велики број антологијских. Као три најлепше издвајао је победе над Мигелом Најдорфом у Мар дел Плати 1953. и две над Тиграном Петросјаном: на Турниру ослобођења Београда 1954. и на Турниру мира у Загребу 1970. Дао је огроман допринос шаховској теорији, а његова "Мар дел Плата" варијанта је одиграна око 7.000 пута у турнирској пракси.

Светозар Глигорић је био и плодан шаховски писац. Осим више теоријских књига, током меча за титулу Фишер–Спаски у Рејкјавику у лето 1972. писао је књигу Меч столећа. Сећајући се збивања на Исланду, често је говорио:

"Два и по месеца сам по читав дан радио затворен у хотелској соби. Меч столећа сам преживео попут калуђера који пише летопис у својој келији."