Финансијски и други јади „ковид Олимпијаде“

Из кампа за припреме јапанске фудбалске репрезентације у префектури Фукушима на пут по Јапану пошао је олимпијски пламен, који је у земљу излазећег сунца донет из Грчке још у марту прошле године, непосредно пре него што је донета одлука о једногодишњем одлагању олимпијских и паралимпијских игара у Токију.

Част да га прве понесу добиле су играчице јапанске женске фудбалске репрезентације, које су пре 10 година, само четири месеца након удара великог цунамија и нуклеарне несреће у Фукушими, освојиле титулу светског шампиона.

Олимпијски пламен широм земље ће пронети око 10.000 тркача, али, због епидемије новог коронавируса, њих дуж пута неће бодрити грађани. Такође, церемоније везане за предају пламена биће упрошћене.

Због забринутости у вези опасности од заразе и смањеног интересовања медија за тај упрошћени марш вечног пламена, неколико познатих јавних личности у Јапану се већ повукло из њега.

Изневерена очекивања

Након што је у свету крајем прошле године отпочело вацинисање против новог коронавируса, међу организаторима је почео да провејава оптимизам да би олимпијске игре ове године могле не само да послуже као симболични показатељ опоравка североисточног Јапана од последица удара великог цунамија и нуклеарне несреће 2011, већ и буду једна врста светла на крају тунела борбе против ковида - симбол тријумфа човечанства над пандемијом или бар извор наде да ће она ускоро бити превладана.

Међутим, светом се брзо шире нови сојеви коронавируса па је Организациони комитет олимпијских и паралимпијских игара у Токију 20. марта саопштио да Јапан неће моћи да прими навијаче из иностранства, који су још пре одлагања прошле године купили око 600.000 карата за олимпијски и око 30.000 улазница за паралимпијски турнир.

Вероватно је, међутим, да ће ипак бити направљени одређени изузеци, као, рецимо, за најближу породицу такмичара.

Флуктуација подршке грађана

У време када се Токио кандидовао за одржавање летњих олимпијских игара 2020. подршка грађана за то је износила око 65 посто, што је било највише међу тадашњим кандидатима.

Нажалост, због ширења и појаве нових сојева коронавируса, та подршка се прошле године постепено топила, да би протекле зиме пала на свега 10 до 15 посто.

Сада када је извесно да навијачи из иностранства неће присуствовати мечевима, и када је број заражених мањи него током зимских месеци, подршка за одржавање игара поново благо расте.

Међутим, упркос томе, јасно је да токијску олимпијаду неће красити атмосфера радости и опуштености каква је била уобичајена у прошлости.

Огромни губици

Теоретски, одсуство навијача из иностранства могли би у потпуности да надокнаде домаћи гледаоци, али је вакцинација у Јапану почела читава два месеца касније у односу на европске државе, па је реалнија опција да ће бити уведено и ограничење броја домаће публике.

Одсуство не само страних навијача, него уопште туриста из иностранства који су се очекивали у олимпијској години због повећаног интересовања за Јапан, као и смањење броја домаћих гледалаца, проузроковаће страшне губитке држави и привреди.

Мада је првобитни план предвиђао да трошкови организације олимпијских игара у Токију неће прећи седам и по милијарди долара захваљујући томе што је велики део спортске инфраструктуре већ постојао, коначни рачун испостављен пореским платишама, државном буџету и, у мањој мери, спонзорима достигао је чак 12 милијарди долара.

Процењује се међутим, да је, када се урачунају индиректни трошкови као што су они за рекламирање и уређење града, олимпијада заправо кошта готово дупло више - 23 милијарде долара. Томе даље треба додати и трошак од преко две милијарде проузрокован једногодишњим одлагањем.

Када је привреда у питању, највеће губитке поднеће авио компаније од којих су неке у сусрет олимпијади набављале читаве ескадриле нових летелица како би изнеле навалу туриста, за које се веровало да ће у години одржавања олимпијских игара похрлити у Јапан у невероватном броју од чак 40 милиона. Слично томе, изузетно тешко су погођене труристичке агенције, хотелијери и железнички саобраћај, па и робне куће и продавнице козметике, накита и сувенира, које су пуно очекивале од туристичке посете подстакнуте олимпијадом.

Токио - јединствени олимпијски град

Јапанска престоница посебна је по томе што је први азијски град који је организовао једну олимпијаду - она је то учинила сада већ далеке 1964. године. Штавише, поврх тога, Токио има и ретко искуство потпуног одустајања од (летњих) олимпијских игара, јер је Јапан, услед материјалног напрезања и политичког притиска западних земаља због свог војног ангажовања у Кини, крајем тридесетих годиона прошлог века био присиљен да се одрекне организовања Олимпијских игара 1940. године, које су му биле додељене 1936.

Интересантно, Јапан је добио и организацију зимских Олимпијских игара, које су требале те исте 1940. године да буду одржане у Сапору, па је та далекоисточна земља тада Европљанима заправо препустила два олимпијска турнира (Они, међутим, на крају ипак нису били одржани због почетка Другог светског рата)(РТС :: Да ли је на помолу нова "фантомска" олимпијада?).

Олимпијске игре 2020. у Токију већ сада су куриозитет, јер су прве у савременој ери које су одложене, али не и отказане. Оне ће ускоро постати још необичнији историјски феномен, као највећи и најсложенији спортски догађај одржан у тешким условима једне светске пандемије, али и као један суштински међународни и многонационални догађај који ће, парадоксално, бити одржан пред једнонационалном публиком.

Оне ће због неочекиваних, дивовских трошкова вероватно и продубити скепсу која последњих деценија влада када је у питању однос економског и друштвеног терета олимпијских игара са једне, и материјалне и спортске добити, те угледа и престижа који се могу стећи њиховим организовањем са друге стране.