Читај ми!

Упознајте Сташу Гејо, вицешампионку Европе у спортском пењању

Чак ни сребро са Европског првенства јој овога пута неће бити довољно да се нађе на Олимпијским играма у Токију, али ако неко зна како се до врха стиже тежим путем, онда је то Сташа Гејо.

Нишлијка која је са 23 године дотакла звезде са вештачке стене, дечју игру напорним радом претворила је у спортски подвиг.

"Почела сам у кругу породице. Моји родитељи су се бавили спортским пењањем и алпинизмом још пре него што сам се ја родила. Љубав према пењању, пре свега на природним стенама, била је мој почетак, још од малих ногу. Касније сам, као јуниорка, победила на свим европским куповима и првенствима, освојила и светско првенство 2015. године. У те две године освојила сам све што се могло освојити", каже Сташа.

Схватила је, каже, да ни сениорска конкуренција неће бити тако страшна, па је ушла у пар финала светских купова. Међу сениорима одрицања су већа, а конкуренција неуопредиво јача, зато тренира и по шест сати дневно.

"Почињем са загревањем, наравно, као и у сваком спорту. Затим се бавим јачањем прстију, пошто је то најсензитивнији део тела и захтева највећу стопу одмора да би се одрадио квалитетан тренинг снаге. Затим се пребацујем на технику у болдерима. Вежбам различите елементе, комбинације и скокове. Затим се бавим снагом у самим тим проблемима, издржљивост у снази, више проблема заредом, како бих побољшала свој капацитет, кабо бих се на самом такмичењу боље и брже регенерисала. Тренинг завршавам вежбањем само руку, без ногу, на различитим нагибима, различитим врстама хватања", објашњава свој трренинг Сташа.

Она је успела да усклади спортску и академску каријеру. Са југа Србије, преко Словеније, стигла је до Немачке.

"Завршила сам електротехнику на основним студијама у Марибору, сада сам на мастеру из енергетике на Техничком универзитету у Минхену. Имам одличне услове за тренинг тамо,чак и сарађујем са делом њихове репрезентације".

Спортско пењање је најпопуларније на западу Европе, у Русији, Јапану и САД. Код нас, јавност уз Сташу учи стилове и правила.

"Најједноставније је разумети брзинско пењање. Постоји стаза од 15 метара, где је распоред хватова увек исти. Постоје стандарди за ту стази, нагиб је од 5% и то је класична трка. Постоји тежинско пењање, које је најсличније пењању на приросдним стенама, где пењач сам поставља своје осигурање и треба стићи што више на задатом смеру. Ту постоји само један покушај да се савлада та стаза. Болдеринг је најмлађа дисциплина. Захтева јако добру координацију, доста снаге и решавања проблема. Ту се пада на стручање, висина је до пет метара".

Медаља на Олимпијским играма је сан коме је Сташа после сваког тренинга ближа. Од девојке која у шали каже да је прво научила да се пење, па да хода, у будућности можемо очекивати велике резултате.

"Пењање је у мојој крви толико дуго да не могу да замислим како би мој живот сругачије изгледао. То је део мене и мој начин кретања. Представља све што ја осећам и све што ја јесам. С друге стрене и спорт као спорт је нешто на чему се ради, крвари, зноји, што се гради... Тако да је код мене то спој начина живота и професионалног спорта", завршава Сташа Гејо.