Читај ми!

Дискретни хероји Србије

Помало у сенци, из другог плана, без дизања превелике медијске пажње, наша земља може да се похвали херојима из сенке који су, за неке неочекивано, избили на сам врх спортске планине и окитили себе, али и нашу земљу предивним одличјима са најважнијег спортског такмичења на планети.

Србија у 2016. години апсолутно није каскала ни за једном светском спортском силом, већ је, штавише, била испред многих у бројним спортовима и дисциплинама.

Чекала је Србија дуго на своје прво одличје на олимпијским играма у Рију, чекала можда и дуже од очекиваног, свакако дуже него што је требало. Ипак, то чекање се исплатило.

Сав свој труд, крв, сузе и зној, Давор Штефанек је наплатио и окитио се златном медаљом у једном од најстаријих и најтежих дисциплина од оснивања Олимпијских игара, а својој нацији, као и колегама спортистима, донео неописиву радост, олакшање, али и мотивацију за напоран труд и рад, који ће се кад-тад исплатити.

Вођена Даворовим речима и успехом, Тијана Богдановић направила је једно од највећих изненађења Олимпијских игара. Осамнаестогодишња лепотица из Крушевца направила је сензацију у таеквонду, избацивши бројне фаворите за медаљу. Ипак, она златна измакла јој је за неколико стотинки и пар судијских одлука. Тијану то ипак није разочарало, већ је са сузама у очима и осмехом на лицу поносно слушала химну „Боже правде", док је са својих само 18 година стајала раме уз раме са двоструком првакињом света у таеквонду.

Да Тијана не буде једина дама са појединачним одличјем на Играма у Рију побринула се наша "богиња и принцеза" Ивана Шпановић. Она је у последњим тренуцима, у петој серији финала скока у даљ, „полетела" 7,08 метара и са новим националним рекордом заузела треће место и освојила бронзану медаљу која свима нама сија као злато.

Последњи, али подједнако важни као и остали одликаши, јесу кајакаши Марко Томићевић и Миленко Зорић. Они су такође показали да се напорни тренинзи, сав уложен труд и време, на прави начин наплате. У веома занимљивој трци на 1000 метара, вратили су се из „мртвих" и успели да освоје сребрну медаљу, престигавши бројне противнике па умало и првопласирану екипу Немачке.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 02. јан 2017, 09:56) - Miro Markovic [нерегистровани]

Neka je hvala roditeljaima koji su vas podigli i dali svima nama

Ovim sportistima sa najvecim odlicjima se svi divimo, jer su to zasluzili svojim radom i disciplinom. Ne znam zasto, ali skoro da niko ne pominje roditelje ovih sportskih vitezova. Znam da bez njih ne bi bilo ni ovako uspesnih sportista. Zato ja zelim da im kazem da, pored ovih diskretnih heroja, pozadi njih stoje jos diskretniji heroji a to su njihovi roditelji. Hvala svima vama od strane celog srpskog srpskog naroda.

(недеља, 01. јан 2017, 17:14) - anonymous [нерегистровани]

Дискретни хероји

Свака част овим дивним младим људима, они су свакако Хероји Србије, али не дискретни.
Дискретни хероји Србије су они који на првом месту воле ову земљу и овај народ, а при томе сваког дана одлазе на посао да би зарадили бедне зараде које добијју или "добијају" на крају месеца, који тешком муком успевају да објасне својој деци зашто је, и поред свега, потребно остати поштен човек и не прећи на "другу страну"

Још једном честитам и Давору и Ивани и Тијани и Марку и Миленку и ... они су Хероји Србије!