Наши на ЗОИ

На Играма у Шамонију 1924. спортисти Краљевине СХС, слично представницима Југославије 1992, 1998. и 2002. водили су се олимпијском максимом „важно је учествовати", а највеће успехе „плави" су постигли осамдесетих година прошлог века на два последња учешћа спортиста некадашње СФРЈ.

У Шамонију имали смо четворицу репрезентативаца у смучарском трчању. Најбољи пласман остварио је Швигељ заузевши 32. место у трци на 18 км, али 36 минута иза победника.

У Гармиш Партенкирхену 1936. сјајан резултат забележио је Франц Смолеј у трци на 50 км освојивши 10. место и то је био најбољи индивидуални пласман све до 1968. године када га је надмашио скакач Лудвиг Зајц - за једно место.

Гро југословенских олимпијских тимова до 1992. године чинили су словеначки спортисти (често били су то само они), будући да су у Словенији четрдесетих година прошлог века изградњом скакаонице на Планици, снажан замах добили смучарски скокови, затим и смучарско трчање, а шездесетих година хокеј и тек на крају алпско смучање

У Кортини Д'Ампецо 1956. у екипи Југославије први пут су и спортисткиње и у нордијском трчању Амалија Белај, Бисерка Воденлич и Нада Бирко (штафета 3 x 5 км) надмашиле су Смолејев пласман освојивши девето место, али то је био екипни пласман.

После осмогодишње паузе, због пропуштања Игара у Скво Велију 1960. Југославија се вратила на Игре 1964. у Инзбруку (опет без значајнијих домета), а уз нордијце и алпинце у екипи су и дебитанти - хокејаши. Три победе, три пораза и један „реми" био је њихов учинак.

Први значајнији пласман у алпском смучању, остварила је Мајда Анкеле 1968. године у Греноблу освојивши 12. место у слалому, а најбољи индивидуални пласман у скоковима и, уопште на свим Играма дотад остварио је Лудвиг Зајц деветим местом на великој скакаоници. Исти пласман остварили су и хокејаши освајањем првог места у „Б" групи и деветог укупно.

Скакачи су у Греноблу преузели примат у хијерархији зимских спортова у Југославији и на наредним Играма у Сапороу 1972. Данило Пудгар је на малој скакаоници доскочио до осмог места. Био је то дотад најбољи пласман и у екипном и појединачном пласману.

Бум алпског смучања почео је крајем седамдесетих година доласком Тонета Вогринеца на чело тима, оснивањем „YУ ски пула" и првим успесима његових звезда Крижаја, Стрела, Франка и Куралта у такмичењима за Светски куп. Прва „бела медаља чекала се већ у Лејк Плесиду 1980. међутим измакла је за неколико делића секунде - Бојан Крижај је заузео четврто место.

У Лејк Плесиду Југославија је први пут учествовала у бијатлону (Маријан Бургер, 35. на 20 км и 38. на 10 км) и уметничком клизању (Санда Дубравчић заузела је 11 место), а први пут од 1964. наших хокејаша нема на Играма, јер више нема ни „Б" групе.

Изузетак је било Сарајево 1984. када смо право учешћа добили као домаћини, а много значајнији изузетак била је прва зимска олимпијска медаља коју је Југославији донео Јуре Франко, освојивши „сребро" у велеслалому 14. фебруара 1984. године.

У Сарајеву, као домаћин, Југославија је дебитовала у уметничком клизању у мушкој конкуренцији (Миљан Беговић, 21. место), брзом клизању (четворо такмичара закованих на зачељу), бобу (Борис Рађеновић пилот нашег четвороседа у Солт Лејк Ситију 2002) тада је довезао наш први двосед до 24. места), санкању (Дајана Карајица, 17. место од 24 такмичарке)...

У Калгарију на последњем заједничком учешћу спортиста из свих република СФРЈ остварен је највећи успех дотад.

Матеја Свет освојла је „сребро" у слалому, Матјаж Дебелак освојио је прву скакачку медаљу - „бронзу" на 90-метарској скакаоници, а трећи трофеј и то сребрни освојен је у скоковима у екипној конкуренцији.

У Албертвилу 1992. Југославију су представљали такмичари из Србије, Црне Горе, БИХ и Македоније, док су самосталне олимпијске делегације имали Словенија и Хрватска. Најуспешнији од „плавих" био је боб двосед (Вујадиновић, Пандуревић) који је у конкуренцији 46 посада бо 29. Нажалост, следеће Игре одржане су само после две године, а југословенски спортисти (тада већ спортисти СРЈ, без БИХ и Македоније) због санкција нису имали шансу да освоје ФИС бодове неопходне за пласман на Игре.

У Нагану 1998. Југославија је учествовала захваљујући „позивницама" МОК, а учешће у Солт Лејк Ситију 2002. наши смучари и боб четворосед изборили су на такмичењима.
То важи и за наше учеснике XX зимских олимпијских игара у Торину.