Čitaj mi!

Od Konstrakte Portugaliji 12, a Ukrajini 8 poena

Posle osvajanja 5. mesta na „Evrosongu“, Ana Đurić se ipak kao pobednica vratila u Beograd. O fenomenu koji je pesma "In corpore sano" postala, zašto želi da sada umesto umetnice bude malo domaćica, ali i o raspevavanju pesmom Zorice Brunclik, govorila je više u intervjuu za emisiju „Oko“.

Iako se „Evrosong“ smatra zabavom, ipak zahteva mnogo posla i truda, i za učesnike je prilično naporan.

„Bude tu i tamo prostora za opuštanje. To jeste posao i imaš raspored koji moraš da poštuješ. Ako propustiš probu, to je tebi na štetu. Jako malo prostora da se opustiš, ali sve u svemu, lepo smo se proveli“, kaže Ana Đurić u intervjuu za Oko.

Uprkos tome što nikada nije nastupala na festivalu ovakvog formata, Konstrakta objašnjava da je „Evrosong“, kada se sve sabere, ipak samo festival i da mu je tako pristupila.

„U krajnjoj liniji to jeste samo festival, samo što je televizijski. Zbog toga je ozbiljniji u meri da zahteva dobru pripremu jer se sve prenosi i mora da izgleda zategnuto“, objasnila je umetnica.

Na pitanje koliko je puta oprala ruke i Torinu, kroz smeh je odgovorila: „Koliko hoćeš. Nije bilo strašno, ali – pralo se.“

Uželela sam se da budem domaćica

Arhitektkinja, predsednica skupštine stanara, umetnica, domaćica – samo su neke od Aninih uloga u stvarnom životu, a ona dodaje da se čak i malo sarkastično prozvala umetnicom.

„Trenutno ne znam šta sam. Uželela sam se da budem domaćica“, istakla je Konstrakta.

Ali ne samo to! Učešćem na „Evrosongu“ postala je i koncertno aktivna, i to je čeka, pa ističe može da se nazove i „izvođačem muzike“.

Posle polufinala sve ravno

Očekivanja na „Evrosongu“ priznaje da nije imala, ali je želela da se plasira u finale.

„Kad smo se već svi toliko napeli. Desilo se neko ujedinjenje, ne samo u Srbiji nego kod svih 'naših', da tako kažem. Zbog toga sam želela da uđem u finale i zaokružim priču. Posle, kad smo ušli u finale, onda mi je bilo svejedno“, kaže Ana Đurić.

Znala je da je njen nastup rizičan za televizijski šou kakav je „Evrosong“, pa je tokom finala, za vreme glasanja stručnih žirija, pomislila da to što su želeli da prenesu nije prepoznato.

Od Konstrakte za Ukrajinu – 8 poena

Na pitanje kako su joj se svideli ukrajinska pesma i nastup, Đurićeva kaže da ima dobrih elemenata.

„Sve zajedno – onako. Ima dobrih elemenata, ali više mi se svidela prošlogodišnja predstavnica“, navela je Konstrakta, dodajući da bi Ukrajini ove godine dala sedam ili osam poena.

„Za mene lično, 12 poena bi otišlo Portugaliji. To je vrsta pesme kakvu ja volim, one su beskrajno simpatične, ali je i njihov nastup bio malo 'neevrovizijski'“, objašnjava srpska pevačica.

Reakcija publike na In corpore sano

Posle glasova žirija, In corpore sano je zauzela 11. mesto, ali je onda usledila lavina glasova publike.

„Desio se taj zamajac. U početku se pesma nije baš visoko plasirala, ali publika, kada se pokrenula, progurala je pesmu“, navodi Ana Đurić.

Sada je, kako kaže, pesma dobila novi život na internetu, a i zbog nastupa je dosta „mimabilna“.

Simboli i poruke

Suptilni simboli i poruke pesme In corpore sano doprineli su dobrom plasmanu na „Evrosongu“, a Konstrakta smatra da su oni imali značaja u širenju i deljenju pesme.

„Oni omogućavaju čitanje i shvatanje poruke na različite načine. Stvaraju neku mistiku i onda tu upiše svako šta želi. Pogodno je za konzumiranje“, objašnjava umetnica.

Što se Megan Markl tiče, ona se spominje u pesmi da bi se ukazala praznina svih tekstova i priča u medijskom prostoru.

„Ona sama nije bitna. Nju mediji koriste ne bi li stvarali prazne sadržaje“, ističe Ana Đurić.

Kô mali hrčci u kavezima

U svojim pesmama, posebno i triptihu kojeg je In corpore sano deo, Ana Đurić se osvrće na neki poželjni način života koji društvo nameće.

„I ja sam tako živela, ali sam osetila besmisao toga i rekla ga naglas. Kao mali hrčci se vrtimo u kavezu bez mnogo smisla. Imala sam prilike da uredim život drugačije, ali dok sam to radila, ja sam bila materijalno podržana i obezbeđena“, kaže Ana Đurić.

U suštini, svi smo u poziciji da jurimo tu svoju egzistenciju i sve vreme imamo privid neke slobode i slobodnog vremena koji ne postoji: „Godinu dana rada za dve nedelje mora...“