Doniranje, nada za život

Životi šestoro ljudi produženi su zahvaljujući dvema porodicama koje su dozvolile doniranje organa njihovih najbližih, koji su preminuli u niškom Kliničkom centru. Presađena su četiri bubrega i dve jetre. Od 881 osobe koja čeka novi bubreg, trećina je sa juga Srbije.

Na Klinici za nefrologiju u Nišu uspešno se oporavljaju četiri pacijenta koji su posle višegodišnje dijalize, nove organe dobili od pacijenta koji su u niškom Kliničkom centru doživeli moždanu smrt.

Među njima je i tridesetjednogodišnji Miroslav Budeđ iz Niša, koji je na dijalizi bio godinu dana. U sličnoj situaciji je bio i njegov brat, kome je otac pre pet godina dao bubreg.

Miroslavu nisu odgovarali parametri koji moraju biti ispunjeni da bi se podvrgao transplantaciji sa živog davaoca, pa je bio na jedinstvenoj listi čekanja organa. Posle hiruškog zahvata on se dobro oseća, neverujući da je sada potpuno izlečen.

Dobro je i Ivan Sokolović iz Niša, koji je sa Miroslavom u istoj sobi, a koji je imao sreće da bubreg dobije od živog davaoca, svoje majke.

Od 1.200 ljudi sa juga Srbije, koji tri puta nedeljno po četiri sata moraju na dijalizu, četvrtina može biti izlečena transplanatacijom. Većina nema žive davaoce među rodbinom, pa im je doniranje organa sa osoba koje dožive moždanu smrt, jedina nada.

Za godinu dana, deset porodica je dalo saglasnost timu za transplanataciju u Nišu, za uzimanje organa sa preminule osobe.

Direktor Neurohiruške klinike u Nišu Ivan Stefanović rekao je da je razgovor sa porodicom preminulog pacijenta vrlo složen i težak posao, jer mnogi na to nisu psihički spremni i uglavnom dolaze iz tradicionalno, zatvorenih sredina u kojima je transplanatacija još uvek novina.

U Svrljigu živi Svetlana Jocić, koja sa bubregom nepoznatog donora živi pune 32 godine. Bubreg je dobila 1978. godine u Lionu u Francuskoj. Te godine francuski tim za transplantaciju sarađivao sa Kliničkim centrom u Nišu, a prva grupa bubrežnih bolesnika iz Srbije, njih 28, je operisana u Francuskoj.