Циклус филмова Акире Куросаве, понедељком на РТС 2

Акира Куросава, јапански филмски редитељ, сценариста и продуцент, био је један од најважнијих, најутицајнијих и свакако најоригиналнијих аутора јапанске и светске кинематографије. Захваљујући својој сложеној ауторској личности и надмоћи којом је владао драмским структурама својих филмских ремек-дела, на западу су га звали Шекспиром савременог филма, док је у родном Јапану добио надимак Император. Током своје каријере режирао је 30 филмова, а гледаоци РТС-а има ће прилику да погледају чак 16 остварења овог култног режисера. Циклус је на програму сваког понедељка, на Другом програму РТС-а у 22.00 часа.

Рођен је у добростојећој породици Исамуа и Кире Куросаве, као најмлађи од осморо деце. Потицао је из лозе бивших самураја. Одрастао је и школовао се под снажним утицајем брата Хеига и оца, развијајући бројне таленте којим ће га временом учинити веома креативном и моћном ауторском личношћу. Куросава је 1936. сазнао за шегртски програм за редитеље који је организовао велики филмски студио PCL и ту почео да ради као помоћник редитеља Јамамоте. 

Његова богата и узбудљива стваралачка каријера условно се може поделити у три фазе: рану фазу, од 1943. до "Рашомона" 1950; средњу фазу, од "Рашомона" до "Риђобрадог" 1965. и позну фазу, од "Риђобрадог" до "Мададајо", 1993.

Циклус филмова Акире Куросаве започињемо његовим првим филмом "Џудо сага" из 1943. године, који је на програму 06. априла на РТС 2 у 22.00 ч. У филму пратимо авантуре својеглавог младића по имену Санширо који путује у велики град како би научио џијуџицу, али уместо тога открива нову технику под именом џудо. Затим, 13. априла следи филм "Најлепше" из 1944. године. У понедељак, 20. априла на програму ће бити други део „Џудо сага" (1945), па 27. априла - "Људи који су ишли по тигровом репу" (1945).

У тој раној фази развоја, Куросава снима неколицину филмова пропагандног садржаја под будним оком јапанске ратне владе. Његов први поратни филм "Не жалим своју младост" (1946), био је критика старог јапанског режима, о жени левичарског дисидента који бива ухапшена због својих политичких ставова. Гледаоци РТС-а имаће прилику да га погледају 04. маја, а за њим следи "Дивна недеља" (11. мај) у ком је Куросава, на реалистични начин приказао тешке економске прилике у Јапану, у првим годинама савезничке окупације. Филм има необичну наративну технику којом се један од ликова обраћа публици.

Већ у овој фази до изражаја долази Акирина креативна енергија и један сасвим другачији уметнички стил. Након рата Куросава је проговорио отворено критички и ангажовано, досежући врхунац те фазе филмом "Пијани анђео" (1948). Филм сугестивно осликава дух послератног Јапана у психози неизвесности, страха и наде. Супротстављајући два снажна лика, доктора и гангстера, Акира Куросава мајсторски развија тему пријатељства које настаје из крхотина окрутне стварности. На Други програм РТС-а овај феноменални филм стиже 18. маја.

Следе, "Тихи двобој" (1949), "Пас луталица" (1949) и "Скандал" (1950) - 25. маја, 01. и 08. јуна.

Пробој на међународну сцену донеће му успех култног филма "Рашомон" (1950), с којим осваја првог Златног лава на фестивалу филма у Венецији. Осим што је кључни Куросавин филм, Рашомон је широм отворио врата интересовања запада за јапански филм. Две приповетке јапанског писца Риносуке Акутагаве послужиле су за испредање магичне саге о пет различитих виђења једног догађаја: суровог убиства смештеног у дубину далеке прошлости, са директним алузијама на савремени Јапан. Гледаоци РТС-а имаће прилику да погледају ово ремек дело, 15. јуна.

Следи, "Идиот" (1951), који смешта јунаке истоименог класика Достојевског у снежни пејзаж Хокаида, најсевернијег јапанског острва, да би их приближио руском амбијенту.

Филм "Живети" (1952), рађен према оригиналном сценарију, снажно одражава осећај људске трагике. Судбина на смрт оболелог чиновника, који сам крај живота оплемењује хуманом акцијом, разматра морал читаве цивилизације и позицију појединца у корумпираном друштву.

Затим, у првој недељи јула, очекује нас "Крвави престо" (1957) који преноси саму суштину Шекспировог Магбета у средњовековни Јапан. Протагониста, чији лик тумачи Тоширо Мифуне, је самурај који ће, настојећи да оствари пророчанство, убити свог господара. Куросава је касније изјавио да је Крвави престо, чији су сетови грађени на неприступачним деловима планине Фуџи био један од најтежих у његовој каријери.

Након филма "На дну", циклус завршавамо филмом „Телесна стража" (1961) који је један од најпознатијих Куросавиних филмова. Године 1962. је снимљен наставак под називом Санђуро, а 1964. је као римејк снимљен чувени шпагети вестерн филм Серђа Леонеа “За шаку долара“.

Куросава је имао јединствену сниматељску технику, коју је развио до 50-тих година, а која је његовим филмовима давала јединствен изглед. Волео је да користи даљинска сочива, јер су издуживала кадар и веровао је да ће постављана камера даље од глумаца од њих добити боље извођење. Осим тога, користио је и неколико камера што му је омогућавало да сними акцијску сцену из разних углова. Још један Куросавин заштитини знак био је коришћење временских елемената како би дочарао атмосферу: на пример јака киша у уводној сцени "Рашомона", и последњој битки у "Седам самураја", страшна врућина у "Псу луталици", ледени ветар у "Телeсној стражи", снег у "Живети" и магла у "Крвавом престолу".

Био је перфекциониста и био је спреман да уложи много труда како би постигао жељене визуалне ефекте и дочарао неки кадар. У "Рашомону" је воду обојио црном калиграфском тинтом како би добио ефект јаке кише, па је потрошио огромне количине воде на локацији како би приказао олујну кишу. У "Крвавом престолу", у последњој сцени у којој Мифунеа погађају стрелама, Куросава је користио праве стреле које су испаљивали професионални стрелци из непосредне близине, а завршавале су на само неколико центиметара од Мифунеовог тела. Познате су и приче како је захтевао да се ток реке окрене у супротном смеру како би се постигли бољи визуални ефекти или да се уклони кров куће јер је сматрао како би његова присутност покварила кадар.

Такође, често је глумцима давао костиме које ће носити у филму, недељама пре снимања и захтевао од њих да их носе свакодневно како би се „повезали са њима". Веровао је и да „готова" музика не иде добро с филмом. Након што би одабрао музички комад који би пратио сцену, обично их је редуковао на један елемент (нпр. само трубе). Тек на крају његових филмова се чују довршенији комади.

Од 06. априла имаћете прилику да, уколико већ нисте, упознате Акиру Куросаву и његова ремек дела, и да откријете или се још једном подсетите зашто је један од највећих режисера у историји светске кинематографије. Останите уз РТС.