Читај ми!

Одржава се од 5. маја до 5. јуна 2022.

Дамјан Ђаков - Путовање без краја

Сликарски опус Дамјана Ђакова представља конзистентну архитектонику једног заокруженог света. Од првих подстицаја у Хесеовом Демијену и мистичкој литератури почиње његова потрага за изразом који ће прекомпоновати елементе стварности и њен загонетни смисао и тајновите споне учинити видљивим. По природи свога дара и у дослуху са силама судбине Дамјан Ђаков препознаје своју епифанијску мисију у оловци и кичици. Тако су, већ од првих минуциозних и прецизних потеза који опробавају моћ да загосподари облицима, постављени темељи успона који ће сигурним унутрашњим логосом обликовати ово раскошно дело и бренд савремене српске културе. Галерија РТС га, на првој и ретроспективној изложби после Дамјановог одласка, са поносом представља публици.

Дамјан је свој свакако први и највећи продор у планетарни свет сликарства направио у Италији. Његов таленат је, између осталих, открио Риналдо Рота, један од најзначајнијих галериста свога времена и поузданих лансера нових трендова и нових имена, најпознатији по подршци Ђорђу де Кирику. Касније ће галерије Кателани и Буњо својим угледом и својим прворазредним изложбеним просторима стати иза Дамјана и италијанској захтевној публици у више наврата представити његово стваралаштво. Италија је била плодно поднебље за процват и експлозију Дамјанове креативности из више разлога. Не само да је реч о земљи којој је ликовност артерија културе и животног стила, него су у њеном идентитетском обрасцу ширина и посвећеност јединству различитих пакета цивилизацијског наслеђа.

Ђаков је са собом у ову земљу донео своја духовна искуства утемељена на православном живопису, али у сасвим модерној сликарској интерпретацији. Врхунац нове стилизације донеће холограмски психоделична слика Старозаветне тројице, као парафраза етеричне иконе Андреја Рубљова. То је иначе време обележено филмом Андреја Тарковског Носталгија и озареношћу Италије поновним додиром два света која су дуго била раздвојена. Дамјан је био још један наговештај могућности њиховог уједињења.

Заправо су призори на Дамјановим сликама изгубили карактеристике форми са којима се свакодневно сусрећемо, а људски ликови сведени су на опште обрасце. Разоткривен је заводљиви привид индивидуалности и разноврсности. Одела су схематизована и само апстрактно повезана са епохом. Улице и куће можемо подједнако замислити у урбаним пејсажима антике или у новим насељима брутално сведеним на чисту функцију. Ерос губи уникатност чина. Ђаков је иронични критичар стварности која посустаје.

Па како спасити свет од ентропије? На врхунцу егзистенцијалне драме убијеног раздобља, Дамјан је њен спасилац. Свака душа изгубљена у безличности конфекцијског одела, кравате, актнташне и стереотипне лимузине, добија анђеоског пратиоца. У последњим епизодама свога стварања Дамјан је брижно и заветно свакоме постављао ваздушастог анђела пратиоца, помало целестијално, помало еротски. Зато су његова платна наш живот у свим његовим димензијама и у једном трену - улице којима пролазимо као кроз компримовано време, облаци и шевари који су наша природна сценографија, огледала као наш узбудљиви однос са самим собом и препознавање наших рафинираних страсти које су арома постојања.

Укинуто је историјско трајање јер, како би то рекао Витгенштајн - вечност је у садашњости! Време је само слика. Оно што је било пролазно и пропадно постало је трансцендентално, унутрашњи свет живота и икона сваког од нас. Речју, ове слике су Дамјаново и наше путовање без краја.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе.