Čitaj mi!

Miško Šuvaković

Angažovanost umetnosti

Kada je 11. novembra, anonimni ali dobro poznati umetnik Benksi na svom profilu na Instagramu objavio fotografiju murala na kojem mlada atletičarka preskače gomilu šuta ‒ koji je nacrtao na jedinom sačuvanom zidu kuće u ukrajinskom gradu Borodijanki ‒ zvanično je i umetnost postala deo sveopšte društvene kritike ruske agresije na susednu zemlju. Benksi je malo kasnije potvrdio da je nacrtao ukupno sedam murala u Ukrajini - u Kijevu, Irpinu i pomenutoj Borodijanki.

Od kada je umetnost postala društvena kategorija, dakle prestala da bude religiozna didaktika, mimezis i dekoracija, kada je na sebe preuzela ulogu komentatora stvarnosti, aktivnog činioca naše svakodnevice, kritički odnos se podrazumevao. Ali, šta danas to znači u nepreglednosti umetničkih poetika?

Iako angažovanost nije bila u agendi modernizma, ipak je Pikasova „Gernika" postala i ostala umetnički simbol kritike ratnog razaranja, zdravorazumskog sagledavanja sveta oko sebe. Kasnije, kada je umetnost promenila svoju funkciju, kritički odnos spram stvarnosti postao je skoro obavezni strategijski element autorskih izraza. On je nekad vidljiv, jasan, noseći element rada, a ponekad je skriven iza prvih idejnih slojeva. Ponekad je banalan do degutantnosti, a ponekad sofisticiran do nerazumevanja. No, uvek su postojali i postoje umetnici koji ne smatraju kritiku stvarnosti svojom vokacijom, opredeljujući se za druge teme i druge pristupe. To je naročito bilo vidljivo kod nas tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je i nastao pojam kreativni eskapizam.

Ali, savremena umetnost je veoma složen mehanizam proizvodnje, pa svaki pokušaj konačnog definisanja nije moguć. Jer, kako posmatrati sve one primere umetnosti koje su deo kampanja, poput Mee Too ili Black Lives Matter, ili proizvod marketinških strategija? Da li Beksijeve murale u Ukrajini treba posmatrati kao autentični kritički rad ili kao deo opšte društvene (dirigovane) kritike? Konačni zaključak nije moguće doneti jer se zna da je taj isti Benksi početkom dvehiljaditih godina u Vitlejemu, samo nekoliko metara od zida koji odvaja Zapadnu obalu, nacrtao čuveni grafit magarca koga legitimiše izraelski vojnik i koji je odmah postao svojevrsni vizuelni reprezent Palestinaca. Priča o angažovanosti u umetnosti je kompleksna kao i sama savremena umetnost. O ovome razgovaramo s prof. dr Miškom Šuvakovićem, teoretičarem umetnosti.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović

broj komentara 0 pošalji komentar