Ana Knežević „Titranje svetla", Galerija B2

Postavkom „Titranje svetla" Ana Knežević je fokus stavila na stvaralački proces, kada ona u svom radu istražuje nove mogućnosti slike. Polazna tačka jesu minijaturne skice u sveskama kojima ritmuje pravougaonik, prazan ili dijagonalno presečen linijom, stvarajući dijagrame koje potom verno razrađuje i uveličava ih u crtežima tušem na pausu.

Zahvaljući ovim skicama i crtežima, dolazi do proračuna za stvaranje objekata koji u sadejstvu sa svetlom stvaraju senke, i upravo te senke i objekti zajedno tvore jednu novu sliku, tj. prošireni prostor umetničkog dela. „Manje pronicljiv posmatrač će pohitati da ove radove prepozna kao savremeno čitanje minimalističke tradicije. To je, međutim, sasvim pogrešan trag. Crna Ane Knežević jeste gustina emocije i misli nastala svođenjem, taloženjem, kapanjem vremena, akumulacijom..." zapisao je svojevremeno Mileta Prodanović i dodao: „Tako se stvara čudesna igra odsjaja, odraza, refleksija - prostor se menja i usložnjava". Sve zajedno čini preduslov prelaska u virtuelno polje, dimenziju gde je moguće „izložiti" nepregledan broj radova i to tako da oni dobiju (novi) neophodan prostor za recepciju.

Termin opažanje ili percepcija definisan je kao kompleksan i aktivan proces potrage, odabira, utvrđivanja i organizovanja. Poetski rečeno, u pitanju je stanje tokom kojeg se osećaji sjedinjuju kako bi se došlo do neposrednog razumevanja spoljnog sveta, kao i vlastitog bića. Moć opažanja je neodvojiva od umetničke proizvodnje kroz istoriju. Međutim, sa razvojem nauke i tehnologije tokom XX veka dolazi do prvih značajnijih eksperimenata koji za cilj imaju ispitivanje različitih perceptivnih fenomena poput svetlosti. Bilo da je prirodnog ili veštačkog porekla, ovaj jedinstveni oblik energije postao je predmet kontinuiranog istraživanja raznih umetnika željnih da testiraju granice pogleda. Na tom tragu razvija se i umetnička praksa Ane Knežević.

Gošća emisije biće Ana Knežević.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović