недеља, 14. авг 2022, 10:00
Apoteoza igre
„Sedma simfonija, možda više od svih drugih, ostavlja utisak istinske spontanosti. Note kao da lete sa stranica dok nas nosi poplava inspiracije i mašte. Betoven je o ovoj simfoniji rekao da je to jedno od njegovih najboljih dela. Ko smo mi da to osporimo?", pita se kompozitor i muzički pisac Entoni Hopkins.
Sedmu simfoniju analizira urednica Gorica Pilipović u emisiji Kako slušati muziku.
Rihard Vagner je, misleći na bogatstvo ritma, VII simfoniju nazvao „apoteozom igre", čime je želeo da pohvali njen dionizijski duh. To je bilo dovoljno da se pokrene čitav niz beznačajnih i čudnih koreografija, počev od Isidore Dankan do Leonida Masina, te da se Betovenova muzika pogrešno protumači. Sasvim suprotno - potpuno apstraktna i simfonijska do srži - Teodor Adorno je naziva simfonijom par ekselans - Sedma je, posle Treće i Pete, dalji korak u konačnom napuštanju stilskih konvencija koje su praktikovali Mocart ili Hajdn, kao i njihovi bezbrojni epigoni. Širenje pravila klasične harmonije, koje je započeo u V simfoniji, Betoven je sada samo nastavio šireći istovremeno i klasične okvire simfonijske forme koje su u nekim slučajevima Hajdn i Mocart anticipirali. Ako je u svojoj orkestarskoj muzici Betoven zapravo poslednji veliki nemačko-austrijski klasičar, činjenica je da je svima onima koji su ga sledili pokazao put ka romantizmu.
Autor:
Зорица Премате, Горица Пилиповић и Бојана Жижић
Шта чујемо? Шта слушамо? Како слушамо? Шта уочавамо, а шта пропуштамо? На које елементе се ослонити? На ова и низ других питања покушава да одговори емисија Како слушати музику. [ детаљније ]
Коментари