Izložbe u Galeriji RTS

Današnju emisiju Zlatni presek posvećujemo izložbama u galeriji naše kuće, Radio televizije Srbije. Izložba koja nosi naziv ,,4x4" otvorena je sinoć, a domaća publika je bila u prilici da je proteklih meseci vidi u Novom Sadu, Gornjem Milanovcu i Raški. Projekat izložba ,,4x4" okupio je četvoro renomiranih umetnika različite generacije ali sličnih senzibiliteta, koji se izražavaju u različitim likovnim medijima: Bisenijy Tereščenko, Nebojšu Savovića Nesa, Ljubomira Lackovića i Jasny Opavski. Svako od njih je izložio po četiri svoja dela.

Dragan Jovanović Danilov, pesnik i likovni kritičar, u katalogu za izložbu, u tekstu ,,Magična ukrštanja ili četiri niti jedne zajedničke povesti" podseća da nas u doba digitalne apokalipse radovi ova četiri umetnika iznova vraćaju zanatskom umeću: ,,Česterton kaže da čovek u duši ima nijansi mnogo čudnovatijih, bezbrojnijih i bezimenijih nego što postoji boja u jesenskoj šumi. Jedno takvo raskošno pikturalno obilje zasipa nas sa mozaika nadahnutim mitološkim temama Bisenije Tereščenko. Ova umetnica uspeva da krutost kamena razmekša blagim toniranjem svetla, nekom začudnom utišanošću dovedenom do muzičkiog ugođaja. Njeni mozaici su oda životnoj snazi loze koju ništa ne može zaustaviti.

Za Nebojšu Savovića Nesa žensko telo je neiscprna antologija oblika, nedokučivi simbol i najveća misterija koja stoji nasuprot neumitnosti ništavila i mesečarskog sveta opsena i iluzija. Ono je blagodet prirode i suštinska radost života, prema kome ovaj umetnik ima poklonstven odnos. Ovaj umetnik ne opisuje, već na svojoj skulpturi predočava unutarnje poimanje, mentalnu predstavu žene, materinstva i ideje plodonošenja.

Ljubomir Lacković je nepredvidiv skulptor čiji umetnički univerzum proishodi iz fantastičnih, simboličkih i ezoterijskih okvira. Ovaj umetnik je svoje neobične skulpture životinja sačinio polemišući na jedan patafizički način sa takozvanom „furdom", odbačenim metalnim predmetima iz opticaja, nađenim materijalom od gvožđa kao produktom jednog mehaničkog doba.

Zaokupljena tajnom vremena, Jasna Opavski poput kakvog fantastičnog slikarskog hroničara vaskrsava i rekreira kroz fantastičnu dramatsku invenciju jedan svet prizvan iz grčke i svoje lične mitologije. Njene slike, to su zapravo dramski igrokazi u kojima se, zaneseni pijanstvom, mešaju ljudi, bogovi i fantastična bića".

U Zlatnom preseku ovo četvoro umetnika govori o svojim radovima na izložbi.

U drugom delu emisije gost je slikar Nikola Žigon čija će izložba „Osmeh se vratio u grad" biti otvorena sutra uveče u Galeriji RTS. Posle višegodišnje pauze tokom koje je živeo i stvarao u inostranstvu, 2021. Nikola Žigon se upravo ovom izložbom vratio na mapu beogradskih kulturnih i umetničkih zbivanja.

Rođen je 13. jula 1958. godine u Ljubljani. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine u Beogradu, na odseku slikarstva u klasi profesora Mome Antonovića. Bavio se crtežom, video-artom, instalacijom, a u novom milenijumu posebno se posvetio slikarstvu. Bio je direktor Galerije „Progres", izlagao je u Parizu, Beogradu, Minhenu, Milanu, Dubaiju, Piranu, Tivtu, Nišu... Postaje ekskluzivni član prestižne Prom Galerije u Minhenu. Njegove slike s nalaze u stalnoj postavci Würth muzeja u Kinzelsau, Baden Virtemberg, Nemačka. Prisutan je u brojnim privatnim kolekcijama širom Evrope i Amerike.

Nikola Mirkov, predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo, u tekstu za katalog „Sve je Jedno, a Jedno je sve" primećuje: ,,Putujem Žigonovom slikom, surfujem glatkim linijama, osedlavam dugu i spuštam se slapom boja. Slutim sledeći ton, milujem valer, udišem nijansu. Ne sputavam asociranje na predmetno, ne prikrivam fizičke treptaje ni dušom ni telom dok kružim pogledom obodom slike. Bridi mi pogled od reskosti protivstavljenih boja, saplićem se o grumenje raskošne materije. Ne težim da raspoznajem, da materijalizujem vizuelno, jer sve je to Jedno, a Jedno je Sve".

Obe izložbe su otvorene do 2. maja.

Emisiju priprema i vodi Tanja Živković.