Čitaj mi!

Figura kao izraz egzistencije

Žaklina Ratković "Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije", retrospektivna izložba, Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Na svih pet nivoa Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstavljen je celokupni opus nedavno preminulog Vladimira Veličkovića na retrospektivnoj izložbi pod nazivom "Figura kao izraz egzistencije". Autorke izložbe Žaklina Ratković i Svetlana Mitić veoma kompleksnom opusu Vladimira Veličkovića pristupile su kroz analizu tema i ideja a ne kroz hronologiju.

Izložba tako obuhvata tematsko-problemske celine - Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta, Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo i Bez imena - čime je ovuhvaćena idejna složenost Veličkovićevog opusa od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom periodu, kada radi oskudne prostore ukočene, statične atmosfere, preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu Strašila, potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih Mejbridžovim eksperimentima sa fotografijom, pa uzavrelih frenetičnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih prostora gubilišta, sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

Slikar nihilizma i ekzistencije, distopijskog društva nastalo kao posledica rata i drugih vrsta čovekovog stradanja, Vladimir Veličković je uvek u fokus postavljao čoveka, kao aktera i stvaranja i (mnogo češće) razaranja. Čak i kada nema čoveka, njegovo prisustvo je evidentno u tom svom dualizmu. Veličković se na našoj sceni pojavljuje krajem pedesetih godina XX veka, kao predstavnik tada dominantnih ideja nihilizma i egzistencije, kao refleksije hladnoratovske stvarnosti.

Nakon odlaska u Pariz, 1966. godine, dalje razvija svoj umetnički izraz pod uticajem francuske nove figuracije, da bi osamdesetih godina, uporedo s usponom svoje internacionalne karijere, inkorporirao u svoje slikarstvo načela "postmoderne citatne strategije". I posle pada Berlinskog zida i kraja Hladnog rata, Veličković ne vidi fundamentalni napredak u svetu i ne osvetljava ni paletu ni ideje.

Izložbu prati reprezentativni katalog sa studijskim tekstovima muzejskih savetnica Svetlane Mitić i Žakline Ratković, kao i vanredne profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Jasmine Čubrilo, te antologijske tekstove Mišela Onfrea i Alena Žufroa.

Gošća emisije biće Žaklina Ratković.

Urednik i voditelj Znakova: Sava Ristović.

broj komentara 0 pošalji komentar