Dvadeset šest godina od stradanja srpskog naroda u akciji „Oluja"

Vojno-policijska operacija „Oluja" počela je ujutro u pet časova, 4. avgusta 1995. artiljerijskim napadom na više tačaka u sektorima Jug i Sever, koji su tada bili pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Akcija je trajala 84 sata i zvanično je okončana 7. avgusta, u 18 sati. Prema podacima iz knjige „Vojna operacija Oluja i posle - izveštaj", objavljene pre tačno dve decenije, hrvatska vojska se za operaciju „Oluja" pripremala pune dve godine, a u razradi planova je aktivno učestvovala i američka vojno-konsultantska organizacija MPRI, koja okuplja penzionisane američke generale. U samom izvođenju operacije učestvovala je i avijacija NATO, koja je zbog navodne „sigurnosti snaga UN", najpre bombardovala 3. avgusta srpske radarske sisteme na ličkoj Plješevici, a zatim i navodne raketne sisteme u blizini Knina. Sprovođenjem agresije na teritoriju tadašnje Republike Srpske Krajine izvršen je pogrom nad 250.000 krajiških Srba, koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Dok se u Hrvatskoj „Oluja" slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, u Srbiji se ovaj datum obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.

Na koji način različite interpretacije vojno-policijske akcije „Oluja", a samim tim i znatno drugačije shvatanje istorije građanskih ratova devedesetih godina 20. veka, doprinose narativu o pomirenju i dobrosusedskim odnosima.

O toj vrsti problematike u današnjem Kontrapunktu razgovaramo sa Savom Štrbcem predsednikom Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas" i istoričarem Predragom Markovićem.

Emisiju priprema i vodi Aleksandar Drobac