Obnova ekosistema

Tim povodom razgovaramo sa Borisom Ergom, direktorom Regionalne kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
Svake godine u svetu ostanemo bez 10 miliona hektara šuma, površine za preko milion hektara veće od površine Srbije, a degradacija šuma godišnje direktno pogađa najmanje 3,2 milijarde ljudi, tj. 40% ljudske populacije. Obnova samo 15% prirodnih ekosistema koji su konvertovani u poljoprivredno zemljište mogla bi sprečiti čak 60% projektovanih iščezavanja vrsta, a istovremeno svaki dolar uložen u obnovu ekosistema donosi do 30 dolara ekonomske koristi.

Od 1930. godine izgubljeno je 30% prirodnih slatkovodnih ekosistema. Degradacija staništa širom sveta dovodi do sve bližeg kontakta ljudi i divljih životinja, što pogoduje širenju zoonoza. Ovo je samo deo razloga zbog kojih je ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine posvećen obnovi ekosistema, a UN će celu dekadu od 2021. do 2030. godine proglasiti dekadom obnove ekosistema.
Međunarodna unija za zaštitu prirode okuplja više od 1400 organizacija i više od 18.000 eksperata u oblasti zaštite prirode, a aktivna je u 160 zemalja sveta. O brojnim aktivnostima koje IUCN sprovodi u Srbiji, regionu, ali i globalno, kao i o saradnji IUCN sa naučnom zajednicom na poslovima zaštite prirode razgovaramo sa našim današnjim gostom.
Prof. dr Momčilo B. Đorđević će se u redovnoj rubrici takođe osvrnuti na značaj zaštite životne sredine uz nekoliko vrlo slikovitih primera.

Autor emisije: Tomica Mišljenović